Između Arcaha (Nagorno - Karabaha) i ostatka Jermenije postojala je kratko država pod imenom Crveni Kurdistan, nastanjena Kurdima koja je trajala veoma kratko od 1923. do 1929. godine, a posle toga su Kurdi deportovani u Kazahstan. Danas je ova oblast de facto u sastavu jermenske države Arcah.
Vratimo se Stepanakertu
Glavni grad regije i de fakto države nalazi na teritoriji koja zvanično pripada Azerbejdžanu. Trenutno Stepanakert ima oko 40.000 stanovnika od kojih su gotovo svi Jermeni. Azeri su proterani tokom rata (1992–1995). Jermeni su danas većinsko stanovništvo u gradu, baš kao i pre sukoba.
The spirit of my city #Stepanakert, the spirit of my homeland #Artsakh/#NagornoKarabakh is unbreakable.
— Anna A. Naghdalyan (@naghdalyan) November 1, 2020
Right after bombing of Stepanakert market by #Azerbaijan stopped, ppl started to clean up the city & eliminate results of bombing.
Video by Levon Sahakyan#ArtsakhStrongpic.twitter.com/X2A2zCuaDB
Stepanakert je osnovan 1917. godine na mestu malog sela zvanog Kankendi (Kanovo selo). Do 1923. godine grad se i zvao po imenu sela ali su tada vlasti promenile ime u Stepanakert u čast jermenskog komuniste iz Bakua - Stepana Šaumjana.
Kada je 1991. godine Azerbejdžan proglasio nezavisnost od SSSR-a, gradu je vraćen stari naziv u sklopu kampanje azerifikacije i odbacivanja komunističkih imena.
Ubrzo su izbile borbe između Jermena i Azera u kojima su prevladali Jermeni koji su gradu vratili ime iz perioda Sovjetskog Saveza jer nisu želeli da prihvate azerski naziv.
Ko je bio jermenski komunista Stepan Šaumjan?
Stepan Šaumjan (1878 - 1918) bio je jermenski političar i revolucionar.
Pripadao je Ruskoj socijal-demokratskoj radničkoj partiji u početku svog političkog delovanja, ali se vremenom zakleo na vernost Ruskoj komunističkoj partiji ili bolje reći - postao je boljševik.
Šaumjan je politički delovao na području Kavkaza. Zbog njegove jermenske etničke pripadnosti i uloge vođe u Ruskoj revoluciji na prostoru Kavkaza dobio je nadimak "Kavkaskog Lenjina" po ugledu na vođu Oktobarske revolucije Vladimira Iljiča Lenjina.
(2) Eran 8 armenios, 6 rusos, 6 judíos, 2 azeríes, 2 georgianos, 1 letón y 1 griego; y formaban el órgano de gobierno soviético de la Comuna de Bakú, que existió entre finales de abril y julio de 1918. Su líder era el bolchevique armenio Stepán Shaumián. pic.twitter.com/2uxMK3Vd6I
— Yurii Kazakov (@YuriiKazakov) October 6, 2020
Dana 31. jula 1918. godine, 26 bakuskih komesara pokušalo je da evakuiše boljševičke oružane trupe ploveći preko Kaspijskog mora do Astrahana, ali brodove su 16. avgusta zauzela vojna plovila Centralne kaspijske diktature.
Komesari su uhapšeni i smešteni u zatvor u Bakuu. 28. avgusta, Šaumijan i njegovi drugovi izabrani su u odsustvu za Bakuski sovjet.
Dana 14. septembra, usred zabune da je Baku pao u turske ruke, Šaumijan i njegovi drugovi komesari su ili pobegli ili su pušteni iz zatvora.
U najprihvaćenijoj verziji događaja, grupa boljševika na čelu sa Anastasom Mikojanom upala je u zatvor i pustila Šaumijana.
Zatim su se on i ostali komesari ukrcali na brod do Krasnovodska, gde su ga po dolasku odmah uhapsili anti-boljševički elementi predvođeni njihovim komandantom Kunom.
Kun je potom zatražio dalja naređenja od "Aškabadskog komiteta", na čelu sa socijalistom Fjodorom Funtikovom, o tome šta treba učiniti s njima.
As a result of the 1918 March massacre of #Azerbaijanis by Bolsheviks and #Armenians under the leadership of Stepan Shaumyan up to 12,000 Azerbaijani civilians were killed, and thousands of Azerbaijanis fled Baku in a mass exodus. https://t.co/Xwmv9DeW2L#Armenianterrorpic.twitter.com/GQzJnwQTdg
— Aykhan Hajizada (@Aykhanh) March 31, 2019
Danas Azerbejdžanci smatraju Šaumijana odgovornim za masakr velikog broja Azerbejdžanaca i Turaka, čak 12.000 ljudi u oblasti oko Bakua i u današnjem Azerbejdžanu. Okrivljuju ga da je sa oko 10.000 boljševika i komunista Bakua umarširao u grad i izvršio masakr nad tamošnjim stanovništvom 1918. godine.
Smrt Stepana Šaumijana
Tri dana kasnije, britanski general-major Vilfrid Mejlson, čuvši za njihovo hapšenje, kontaktirao je britanskog oficira za vezu u Ašhabatu, kapetana Reginalda Tog DŽonsa, kako bi predložio da se komesari predaju britanskim snagama u Mešedu da bi ih koristili kao taoce u zamenu za britanske građane koje su držali Sovjeti.
Istog dana, Tog DŽons je prisustvovao sastanku Komiteta u Ašhabatu, koji je imao zadatak da odluči o sudbini komesara. Iz nekog razloga Tog DŽons nije saopštio Mejlsonov zahtev Komitetu, a kasnije je tvrdio da je otišao pre nego što je donesena odluka i tek je sledećeg dana otkrio da je odbor na kraju odlučio da izda naređenja da komesari treba da budu pogubljeni.
U noći između 20. i 21. septembra Šaumijan i ostale boljševike pogubio je streljački vod na udaljenom mestu između stanica Pereval i Akhča-Kuima na transkaspijskoj železnici.
Vesti iz Nagorno-Karabaha možete pročitati OVDE.
Izvor: Srbija danas
