Piše: mr Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-Ruskog centra “Majak”
Sedamdeset osam dana je trajao pakao koji su građani Srbije proživljavali dok im je iznad glava superiorni, moderni i demokratski zapad prosipao rakete sa osiromašenim uranijumom a sve pod lažnim plaštom sprečavanja humanitarne katastrofe na Kosmetu.
Na Kosmetu se te 1999. godine u martu mesecu, kada se izgleda sve nesreće pokreću i događaju u svetu pa i kod nas, dogodilo još jedno svedočanstvo čemu i kako NATO alijansa služi. Besomučno bombardovanje industrijskih postrojenja, životno vitalnih saobraćajnica, mostova ,tv predajnika i zasipanje naše zemlje raketama sa osiromašenim uranijumom koji je do današnjih dana zatrovao naš vazduh, zemljište i vodu i napravio ekocid nad prirodom i nad našim narodom ubijajući hiljade ljudi.
Uništena privreda zemlje, koja ni ovako nije bila u sjajnoj situaciji posle iscrpljujućih sankcija, se teško oporavlja do današnjih dana. A ekosistemu će trebati mnogo više nego privredi.
Setimo se citata nekih od ne osuđenih i ne procesuiranih zločinaca prema našem narodu iz tog perioda:
Trebalo bi da bombardujete Srbe (Papa Jovan Pavle drugi),
Srbi su narod bez zakona i vere. To je narod razbojnika i terorista (Žak Širak ,Predsednik Francuske)
Srpska deca se više neće smejati (Lorens Inglberger bivši državni sekretar SAD)
Neka se Srbi podave u sopstvenom smradu (Helmut Kol Nemački kancelar)
Setimo se i 2000 poginulih civila od kojih je 79-oro dece. Setimo se nemerljive materijalne štete po privredu i ekonomiju zemlje. Setimo se minimum 15 tona osiromašenog uranijuma raspršenog širom naše zemlje. Setimo se desetine hiljada umrlih od kancera u godinama do danas koji je jedna od genocidnih posledica ovog bombardovanja. Setimo se da nam je vazduh, voda, i zemljište zatrovano na nebrojeno godina.
Setimo se miliona ljudi koji su bili direktni svedoci i direktne žrtve upropaštavanja života i zemlje u kojoj smo živeli ili živimo još uvek uprkos posledicama.
Možda nije hrišćanski ali ja im neću ni praštati a još manje ću zaboraviti. NJihovim nesrećama se neću možda radovati ali svakako im neću slati poruke podrške jer je ni mi tada kao ni bilo kada od njih nismo imali nikakvu podršku (osim grčkog naroda). Sadašnja kriza u EU gde nema niakakve solidarnosti usled pojave pošasti virusa zvane Kovid-19 pokazuje one izvorne njihove vrednosti i ceo koncept na kom se deklerativno zasnivaju pada u vodu. Gospodo evropljani mi smo ovde mnogo dugo da bi se vama dodvoravali. Mi znamo svoje poreklo i šta predstavlja naš identitet. Iako već previše dugo želite da nas uništite na razne načine mi vam obećavamo da ćemo ovde ponosno stojati i da nas nećete nigde pomeriti.
Ponosni smo na svoju istoriju i svoju prošlost, ponosni na žrtve koje smo dali u svim ratovima do sada koje smo uvek vodili za slobodu, ponosni na svoje Svetosavlje koje sija ponovo u srpskim zemljama jače nego ikad, ponosni smo i na svoje savršeno pismo ćirilicu i na sve one ljude koji se generacijama bore i ovde opstaju. Kao što smo te 1999. godine bili ponosni na svoju vojsku koja je izdržala neviđeno neravnopravnu borbu sa mnogo tehnološki naprednijim neprijateljem tako smo i danas ponosni na vojsku medicinskih radnika koji nose glavnu bitku sa korona virusom za naše živote. I sve to bez vas Evropljana. Sve pamtimo.
Ko je odgovoran za krizu u okupiranoj srpskoj pokrajini, pročitajte OVDE!
Izvor: majak.rs
