Piše: dr Ivan Pajović
Međutim, mnogi investitori, kao na primer Čarls Manger, Majkl Bjuri i Rej Dalio, upozoravaju da se problem inflacije približava. Čarls Manger je rekao: „Ukoliko uključujete mašinu za štampanje novca, očekujte drugu Venecuelu”. On aludira, naravno, na hiperinflaciju, koja je uništila ekonomiju te zemlje. Rej Dalio kaže: „Kada se usporava ekonomija, pojačava se inflacija”. Ekonomisti u celom svetu upozoravaju na ovu opasnost u najskorijoj budućnosti.
Nadolazeći događaji mogu uticati na mnoge, zato se mora biti spreman za njih. Koji su to razlozi koji mogu izazvati hiperinflaciju u celom svetu? Prvo čega se setimo je ogromna novčana masa koja je ulivena u ekonomiju i koja može izazvati teške posledice. Američki FED je prosto pustio u opticaj velike dodatne količine novca u očekivanju da će to pozitivno uticati na kovid-krizu i kao magijski rešiti sve probleme. Međutim, takav postupak ima i negativne posledice. Sa povećanjem novčane mase u opticaju povećava se i tražnja na tržištu, a shodno tome rastu i cene.
Međutim, to je tek prvi uznemirujući signal. Drugi je starenje stanovništva u celom svetu. Sedamdesetih godina prošlog veka mladih ljudi je u SAD bilo duplo više nego penzionera. Danas su te dve kategorije stanovništva izjednačene. Slična je situacija i u Velikoj Britaniji, pa i lošija, jer starijih je nešto više nego mladih. I u Kini, i u Istočnoj Evropi... situacija je slična. Jedino se u Africi uočava rast mlađeg stanoviništva, ali to je jedan od najsiromašnijih kontinenata. Koliko god da je jaka ekonomija zemlje, njeno slabo mesto biće smanjivanje broja radno sposobnih građana. Ako je u zemlji malo radnih ljudi i resursa, i gotovih proizvoda će biti manje. Iz tog razloga rastu cene na tržištu rada, kompanije moraju zaposlene da plaćaju više, a svoje povišene troškove prebacuju na teret krajnjeg kupca. Sve to dovodi do inflacije.
U SAD većina stanovništva se nikada nije susretala sa problemom inflacije. Poslednji slučaj povišene inflacije bio je osamdesetih godina i mnogi ne znaju kako da se ponašaju u takvim nespokojnim vremenima, jer nisu navikli na slabljenje dolara.
Jedan od načina očuvanja vrednosti novca je kupovina nekretnina, čije cene rastu u doba povišene inflacije. Isto tako raste i visina rente nekretnina. Drugi način očuvanja vrednosti novca je kupovina investicionog zlata, čija cena po pravilu raste u doba povećane inflacije. Statistike iz osamdesetih godina to potvrđuju, kada je inflacija bila od 5% do 15%, a cene zlata su prosto pobesnele: od 250 dolara za finu uncu do 2000 dolara.
Postoji mišljenje da su i kriptovalute dobar način zaštite vrednosti novca u doba inflacije. Doduše, mnogi nemaju u njih poverenja, jer nisu prošle dovoljnu proveru vremena. Bitkoin se pojavio pre samo deset godina, a uočljivo je da njegova vrednost veoma varira. Za tu vrednost ne postoji nikakva garancija i stoga postoji ozbiljan vid rizika u ovakvu investiciju.
Akcije preduzeća mogu biti dobra investicija, ali se mora oprezno birati u koja se preduzeća novac ulaže. Po mišljenju Vorena Bafeta, treba obratiti pažnju na firme koje imaju sledeće karakteristike. Kompanija mora generisati dobit nezavisno od ukupnih okolnosti; kompanija mora imati mogućnost podizanja cena svojih proizvoda ili usluga u skladu sa rastom inflacije; kompanija mora imati mogućnost da privuče dodatna sredstva po povoljnim uslovima, ne rizikujući sopstveni kapital. Bafet daje za primer Koka-kolu, jednu od njegovih najdugoročnijih investicija. Ova kompanija povećava cene u skladu sa inflacijom i ne posluje sa gubitkom. To u najvećem broju slučajeva važi za firme prehrambene industrije.
Visoka inflacija je uvek ozbiljan rizik za lične finansije. Ona može uništiti dugogodišnje ušteđevine i dovesti firme i pojedince do bankrota. Ali to nije uvek tako. Ukoliko se novac koji gubi vrednost ulaže promišljeno, on može biti potpuno bezbedan. Štaviše, ukoliko se investicija u nekretnine, investiciono zlato ili kriptovalute pokažu kao profitabilnije od stope inflacije, tada investitor može i dobro zaraditi i iz nečega što izgleda kao nevolja izaći kao finansijski pobednik.
Tekst je pisan isključivo za portal Pravda, prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije.
Ostale tekstove dr Ivana Pajovića čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
