Na ovaj način ruska strana takođe planira da iskoristi svoje kolosalno iskustvo u izgradnji podvodnih cevovoda i proširi svoj uticaj u Africi. Prema tvrdnjama analitičara, Zapad će pokušati da spreči Rusiju da sklopi dogovor sa Nigerijom i Marokom o izgradnji gasovoda po svaku cenu.
Maroko i Nigerija su u decembru 2016. potpisali sporazum o izgradnji gasovoda, čija je dužina procenjena na 5.660 kilometara. Nigerijski ministar za naftne resurse Timpire Silva rekao je da je Rusija izrazila veliko interesovanje za ulaganje u izgradnju gasovoda koji bi trebalo da poveže njegovu državu i severnoafričku zemlju sa Evropom.
- Ako uz to dodamo da Rusija ima ogromno iskustvo u pravljenju velikih gasovoda, onda nama može samo da imponuje što jedna takva sila želi da učestvuje u izgradnji ovog značajnog gasovoda - rekao je Silva.
Dvojica afričkih lidera, marokanski kralj Muhamed VI i nigerijski predsednik Muhamed Buhari, kao i dve moćne zapadne energetske kompanije – britanski BP i "Kosmos" iz Dalasa – otvorili su krajem 2016. gotovo istovremeno novu energetsku mapu Crnog kontinenta, od velikog značaja i za Evropu.
Zajednički imenitelj dva odvojena poslovna plana jeste uverenje eksperata da su Gvinejski zaliv i pučina Atlantika južno od Tenerifa duž obale Zapadne Afrike – primorje novog globalnog energetskog eldorada. U centru novog afričkog megaenergetskog plana je gasovod od Nigerije do Maroka.
Sve se odvijalo po planu za BP i "Kosmos", dok se Nigerija i Maroko nisu pobunili zbog brzine radova, koji još nisu ni počeli. Dok su, s druge strane, Rusi dali plan za početak radova u kojoj bi bili suinvestitori.
- Rusi su, za razliku od zapadnjaka, bili konkretni, što se Nigerijcima i Marokancima veoma dopalo - rekao je Mahmut Okreve, stručnjak za energetska pitanja iz Nigerije.
Ideja o izgradnji 4.000 kilometara dugog gasovoda od jugoistočnih obala Nigerije u Gvinejskom zalivu do luka nadomak Kazablanke i Tangera iskrsla je marokanskom monarhu i nigerijskom lideru na marginama skupa UN o klimatskim promenama u Marakešu 2016, navode zvanični izvori u Rabatu.
Već 3. decembra iste godine, tokom prve zvanične posete kralja Muhameda Šestog Abudži Nigeriji (sa delegacijom koja je brojala 300 učesnika), dve zemlje potpisale su sporazum o strateškoj saradnji koji je uključivao i dogovor o izgradnji megagasovoda. Trasa novog megagasovoda odraz je izmenjenih geopolitičkih uslova u tom delu sveta.
O propalom pokušaju kontranapada ukrajinskih snaga kod Guljajpolja pročitajte OVDE.
Izvor: Alo
