Austrijska ministarka kaže da Zapad godinama prati evropske integracije Zapadnog Balkana, "gde mnoge stvari zapinju", i gde sada "korak po korak dolazi čak i do skretanja" sa evropskog puta.
Budući da Evropska Unija upravo Srbiju gotovo svakodnevno prisiljava da promeni svoju politiku ukazujući da po njihovim standardima baš ovde nešto "zapinje" - postavlja se pitanje da li bi, i ako bude sprovedena u delo, ova "ubrzana dinamika evropskog puta" važila i za našu zemlju?
"U našem slučaju to nije realno imajući u vidu našu specifičnu poziciju kada je reč o Kosovu i Metohiji i neuvođenje sankcija Ruskoj Federaciji. U slučaju pojedinih zemalja, koje bi teoretski i zatvorile klastere, to bi značilo potpuno usklađivanje sa evropskom političkom sponom, između ostalog i zauzimanje neprijateljskog stava prema Rusiji", ističe za RT Balkan Dušan Ilić sa Instituta za evropske studije.
NJemu ipak nije najjasniji princip, odnosno pravilo na osnovu kojih bi država kandidat mogla da se pridruži stolu EU.
"Čak i da se radi o parcijalnom zatvaranju klastera – zatvoriš jedan pa učestvuješ u zajedničkim sednicama, to nema nekog smisla, osim uključivanja u dešavanja na istoku koja se sve više komplikuju kad je reč o položaju Evropske unije u celini", ukazuje Ilić.
BRITANCI U PANICI ZBOG SARMATA: Ta raketa bi mogla da obori britansku prestonicu, javlja Metju
Da li je onda istinita Vučićeva tvrdnja da "kad niste za stolom onda ste na meniju", ili bi Srbija, na tom istom meniju mogla da se nađe čak i ukoliko bi dobila stolicu?
Po svemu sudeći, baš u tome i jeste začkoljica.
"Takav vid pridruživanja koji do sada nije zabeležen praktično bi značio da bi države takozvanog Zapadnog Balkana, odnosno južne i jugoistočne Evrope, bile deo neprijateljskog fronta prema Moskvi, a s druge strane iz toga ne bi crpele neke beneficije, niti bi imale pravo glasa, što je osnov bilo kakvog udruživanja na međunarodnom nivou. Postoje izuzeci i slučajevi da su države u statusu posmatrača i bez prava glasa, ali članstvo bez tog prava nije uobičajena praksa u međunarodnim okvirima", ističe Ilić.
KIJEV JAVLJA - NIZ PROTIVUDARA NA REONU KUPJANSKA: Oglasila se ruska armija
Punopravno članstvo u EU uprkos ovakvim najavama Eštadlerove o ubrzanoj dinamici ostaje na dugom štapu i nakon poruke predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela da EU mora da bude spremna na proširenje do 2030, što podrazumeva i zemlje Zapadnog Balkana.
Ako eventualno učešće za stolom EU smatramo "čekaonicom" odnosno ipak malo boljom pozicijom nasuprot trenutnoj kada smo, kako ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kaže - u "rezervnoj čekaonici" - ni to ipak nije garant srpske evropske budućnosti.
Potrebno je da se članice ovog saveza za početak dogovore da li uopšte hoće proširenje.
Jer, kako Mišel kaže, jedna od glavnih prepreka za proširenje EU jeste to što je za sve bitne odluke potrebno dobiti jednoglasni pristanak svih država članica, što uveliko usporava i, u nekim slučajevima, blokira proces odlučivanja.
"Određivanje datuma tera EU da se pripremi, a Zapadnom Balkanu daje konkretni vremenski okvir da, sa svoje strane, ostvari rezultate. Jasno je da ako sami sebi ne nametnemo cilj, nikada nećemo biti spremni", rekao je Mišel.
Dok Evropska unija u trenutnom sastavu pokušava da smisli šta joj je cilj, na pomolu su izbori u tom bloku koji su zakazani za 2024. godinu.
Videćemo šta će nova većina misliti o proširenju, a naročito o ideji austrijske ministarke o faznoj integraciji.
Izvor: Rt.rs
