Pravda

Trebalo bi, takođe, imati u vidu da je predsednik Obama tek bio stigao sa jednonedeljnog putovanja po Dalekom istoku i da prvi radni dan u Vašingtonu nije posvetio američkim unutrašnjim problemima, kako to običaj i protokol nalažu, već se usredsredio na gošću iz Berlina. Kancelarija šefice nemačke vlade izdala je tim povodom saopštenje za nemačku javnost. U njemu je ukazano da je reč o gestu američke administracije koji svedoči o značaju koji se pridaje poseti Merkelove, to jest pokazuje koliko je Nemačka važan partner SAD. Američki krugovi su potvrdili ispravnost ovog tumačenja i dodali da je „maratonski” sastanak ujedno i potvrda dobrih odnosa dokazanih prijatelja i saveznika. Teme maratonskog razgovora dokazanih prijatelja, nemačke kancelarke i američkog predsednika, nisu, ipak, bile nimalo prijateljske. Amerikanci su, kako listom ističu nemački i američki mediji, bili neprijatno iznenađeni nemačkim pomirljivim stavom prema Moskvi, to jest njenim zalaganjem za što blaže sankcije Rusiji. Još više su ih zabrinuli rezultati empirijskih istraživanja, po kojima nemačka javnost većinski ne odobrava zaoštravanje odnosa između Berlina i Moskve. Tako je najoštriju kritiku uputio američki senator DŽon Mekejn. Neposredno po prispeću nemačke kancelarke Angele Merkel u SAD, uticajni senator i bivši predsednički kandidat republikanaca prebacio je šefici nemačke vlade da nema snage da rukovodi državom i da dozvoljava interesnom lobiju krupnih industrijalaca da diktira nemačku spoljnu politiku. „Toliko je očigledno da je reč industrijalaca poslednja da bismo mi (SAD) možda sa njima trebalo da pregovaramo, umesto sa izabranom vladom... To je sramotno za jednu veliku, demokratsku zemlju”, rekao je Mekejn. Uvod radikalnog senatora, poznatog po provokativnim izjavama, međutim, nije bio slučajan, premda je iz Bele kuće saopšteno da je reč o ličnom mišljenju jednog senatora, a ne o stavu američke administracije. Ipak, sastanak dvoje državnika je, barem iz američkog ugla posmatrano, trebalo da se odvija u tom pravcu. Nemačku šeficu vlade trebalo je „nadahnuti” da preduzme korake koji bi potvrdili monolitnost transatlantskog bloka. Istovremeno, Vašington je nameravao da upozori Merkelovu na obaveze koje njena država ima prema svetskoj demokratskoj, dakle zapadnoj zajednici – po principu pacta sunt servanda, ugovori se moraju poštovati. Izraženo neslaganje Berlina i Vašingtona oko nametanja sankcija Moskvi – dok su SAD proglasile treći stepen sankcija, Berlin reaguje suzdržano, dodajući tek ponekog biznismena iz Rusije na listu sankcionisanih – utoliko je problematičnije za SAD jer Nemačka na nivou EU utiče i na blagi zajednički stav evropske dvadesetosmorke. „Spremni smo da pooštrimo sankcije, ali samo ako je to zajednička odluka svih 28 članica”, jasan je stav Berlina. Shodno rečenom, tema Ukrajina, ili preciznije ekonomski odnosi istoka izapada u svetlu ukrajinskog problema, dominirala je razgovorima koje je Merkelova vodila u SAD, bez izgleda na brzo ostvarenje američkih želja.

Šefica berlinske vlade, međutim, nije otišla praznih ruku u Vašington. Kao „poklon” domaćinu, Baraku Obami, donela je vest da je nemačka vlada blokirala inicijativu istražne komisije Bundestaga u NSA aferi prisluškivanja – tako što je blokirala izdavanje vize za Nemačku Edvardu Snoudenu, koji je trebalo da svedoči pred tim telom.

Afera prisluškivanja pogodila je Nemačku kao grom iz vedra neba, kada se saznalo da su nemački građani masovno i paušalno prisluškivani od strane američkih obaveštajnih službi. Prisluškivani su i nemački političari, uključujući i Angelu Merkel lično. Ponuda Berlina Vašingtonu, da se pređe preko afere, tako što će između dve zemlje biti postignut dogovor da se obustavi međusobna špijunaža – takozvani no-spy-contract – odbijena je u Vašingtonu, uz primedbu da će vodeći nemački političari biti prisluškivani i ubuduće, ali samo u slučaju preke potrebe, to jest ako to nacionalni interesi SAD zahtevaju. Izvor: Politika