Pravda

Znak uticaja koji Primakov ima na ruskog predsednika Vladimira Putina bio je neobični hvalospev koji je pre četiri meseca Putin održao na sahrani svog prijatelja, u Moskvi. "Primakov je imao globalnu viziju, bio je otvoren i hrabar u svom razmišljanju", rekao je ožalošćeni  Putin, i dodao da je, imajući na umu interese i moć Rusije, Primakov nakon pada Sovjetskog Saveza "dobio zemlju u veoma ozbiljnoj krizi" . "NJegovo razumevanje Bliskog istoka je bilo ogromno, a njegov uticaj van Rusije nesporan. Mnogi su razgovarali s njim, tražili njegov savet, podelili sa njim svoje planove i akcije. Mogu reći da ovo takođe u punoj meri važi i za mene", rekao je tada predsednik Rusije. Putin je krenuo sa odlučnošću kojom bi se Primakov divio - ali koje bi takođe mogao da oceni kao rizično. Slanjem ruskih borbenih aviona, vojnika i tenkova u Siriju, Putin je povukao jedan od najhrabrijih ruskih vojnih poteza od 1945. On je započeo da obnavlja Primakovljev san o ruskom uticaju u arapskom svetu, ali po ceni tereta borbe protiv muslimanskg ekstremizma, koja je toliko iscrpljujuća za Sjedinjene Države. Primakov je simbolizovao ideju da ruska moć nije mrtva u post-sovjetskoj eri, a da Moskva nije stalno mlađi partner Vašingtona. Ključni momenat za njega je došao 1999. godine, kada je kao premijer okrenuo svoj avion na putu ka Sjedinjenim Državama i odleteo kući, pošto je saznao da će NATO vojno intervenisati na Kosovu, uprkos ruskim željama. Rusi to zovu "Primakovljev obrt". Poruka je bila da je Rusija preslaba da zaustavi vojnu akciju, ali da se neće krotko pokoriti diktatu SAD. Ruski list Izvestija je u julu objavio pomen Primakovu, u kome je naglasio njegovu ulogu u učvršćivanju nezavisnosti i dostojanstva Rusije u danima nacionalnog očaja: "On je uspeo da zaustavi to ponižavajuće klizanje Rusije prema statusu zemlje u stečaju" i "preoblikuje spoljnu politiku Rusije, vraćajući čast i pristojnost." Primakovljeva specijalnost je bila arapski svet. On je bio ključan za odnose Rusije i njenih glavnih arapskih saveznika, Bašara al Asada u Siriji i Sadama Huseina u Iraku. Kada je tokom Primakovljeve karijere američka snaga na Bliskom istoku, sa sedištem u Izraelu, bila u porastu, Rusija je gubila jednog saveznika za drugim. To je počelo proterivanjem iz Egipta 1972. godine i nastavljeno rušenjem režima u Iraku i Libiji. Putin je odlučio da zakorači u Siriju, kao što je Primakov verovatno savetovao. Ruska intervencija je mesecima polako pripremana, a američki analitičari su izgleda propustili njenu vojnu dimenziju i posledice. Predsednik Obama i državni sekretar DŽon F. Keri su pozdravili veće rusko diplomatsko učešće u regionu, posle generalno korisne uloge Moskve u nuklearnim pregovorima sa Iranom. Oni očigledno nisu predvideli da će Rusija, kao uvod u diplomatiju, nastojati da na bojnom polju ojača sirijskog predsednika Bašara al-Asada Putin nije dvosmislen u svojim namerama. U septembarskom govoru u Ujedinjenim nacijama je rekao: "Sada je očigledno da je u nekim zemljama Bliskog Istoka i Severne Afrike stvoren vaakum koji je doveo do pojave anarhije. . . . Mislimo da je odbijanje saradnje sa sirijskom vladom i njenim oružanim snagama, koje se hrabro bore protiv terorizma, ogromna greška." Za Sjedinjene Američke Države, vojna intervencija u Iraku je bila "rat izbora." Ali, čini se da je za Putina borba protiv Islamske države egzistencijalno pitanje, zbog velikog i rastućeg muslimanskog stanovništva u Rusiji. Ako Rusija zaista želi da predvodi borbu protiv Islamske države, to bi moglo da znači fundamentalnu promenu u odnosima moći na Bliskom Istoku - sa Rusijom koja teži da postane ne samo zaštitnik Asada, već i Evrope uplašene zbog terorizma, izbeglica i problemom snabdevanja energijom. Na septembarskom skupu u Ujedinjenim nacijama, irački premijer Hajder Al-Abad je pitao Putina da li je mislio ozbiljno kada je govorio o borbi protiv  džihadista. Prema iračkom zvaničniku, Putin je odgovorio da je rešen da se ozbiljno suoči sa pretnjom 2.000 ruskih državljana koji su se pridružili Islamskoj državi. Primakov je sanjao o oživljavanju ruske moći na Bliskom Istoku i na globalnom nivou. Putin sada to radi. To je promena, prepuna opasnosti, i za Rusiju i Sjedinjene Države,  koja može izmeniti odnos snaga u regionu i svetu.