Pravda

Bilt se u tekstu osvrće na činjenicu da i pored potpisivanja "Minska" u februaru, ipak dolazi do povremenih sukoba u  Donbasu i kaže da ukoliko Rusija želi da dokaže da je ozbiljna u vezi s traženjem rešenja za konflikt, onda treba da podrži raspoređivanje pripadnika međunarodne mirovne misije i snaga. On je kao model za ovaj pristup ponudio primer Bosne, u kojoj je međunarodna zajednica pre dvadeset godina ulazila u završnu fazu napora "da obezbedi mir", ali su ti napori bili otežani zbog konflikta koji su se odužili u Hrvatskoj, a naročito u istočnoj oblasti Slavonija, koja je u blizini Srbije, kaže Bilt. "Hrvatska je vojnim ofanzivama, prvo početkom maja 1995. a onda početkom avgusta, povratila tri od četiri sektora koje su štitile UN od srpskih separatista. Ali najvažnija oblast - Sektor Istok u istočnoj Slavoniji, ostala je pod čvrstom srpskom kontrolom. I prilično slično ruskom predsedniku Vladimiru Putinu danas kada je reč o ukrajinskom pitanju tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević je tvrdio da se pitanje može rešiti samo putem direktnih pregovora između srpskih separatista i hrvatske vlade u Zagrebu", priseća se bivši švedski premijer. Kako kaže, "srpski separatisti" su tada u potpunosti zavisili od političke, vojne i ekonomske podrške "Miloševićeve Srbije", koja je na kraju pristala na raspoređivanje pripadnika misije i snaga UN, čiji je zadatak bio da obezbede demilitarizaciju regiona i njegov povratak hrvatskom suverenitetu, nakon sprovođenja zaštitnih mera za Srbe koji su tamo živeli. Bilt navodi da je misija UNTAES (Prelazna administracija UN za Istočnu Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem) danas zaboravljena i to ne zato što je propala, već zato što je bila uspešna. "Istini za volju, nisu sva pitanja u Istočnoj Slavoniji bila rešena ni tada ni tokom predstojećih godina; ali više nema konflikta, a Hrvatska i Srbija sada imaju konstruktivne bilateralne odnose", kaže Bilt. Upravo tu misiju UN-a bivši švedski diplomata predlaže kao model za područja Donbasa pod kontrolom separatista. Bilt dalje govori o svojim sumnjama u ozbiljnost Kremlja u vezi s tim da prizna suverenitet Ukrajine u Donbasu i normalizuje odnose sa Zapadom, jer "treba imati na umu da je Rusija inicirala svaki korak ka eskalaciji u ovom konfliktu, uključujući uspostavljanje separatističkih enklava" i zaključuje da Rusija čeka da Porošenko padne, a da se Zapad podeli po tom pitanju i prestane da se interesuje za njegovo rešavanje. "Možda će u toj fazi Putin biti spreman da preduzme inicijativu protiv Ukrajine da bi obezbedio ishod koji dugo priželjkuje", spekuliše Bilt. On poziva na jedinstvo ukrajinske vlade i Zapada, kako bi Kremlj shvatio "da njegove enklave u Donbasu predstavljaju pretnju uglavnom po samu Rusiju", jer su "separatističke enklave" u velikom ekonomskom padu, a njihova društva postaju sve kriminalizovanija. Zbog toga on preporučuje ruskim liderima da bi, za svoje dobro, mogli da počnu da razmatraju rešenje tipa UNTAES-a. U suprotnom, mogući dalji scenario po Putina u vezi Ukrajine, Bilt upoređuje sa "noćnom morom DŽordža Buša u Iraku". Iako po njegovom mišljenju ova ideja danas sigurno nema nikakve šanse za uspeh, Bilt kao mogući razvoj situacije opet navodi primer Slobodana Miloševića i kaže: "Isto je bilo i sa UNTAES-om na početku razgovora o Istočnoj Slavoniji. Miloševićev režim je tada zvučao baš kao Kremlj sada. Ali sutra je zaista novi dan i sigurno nije previše rano da se počne sa istraživanjem opcija, koje ne pružaju garancije samo za upravljanje konfliktom, već i za njegovo rešavanje", a dolazak tog "novog dana" Bilt vidi samo ukoliko "Ukrajina i Zapad budu ostali nepokolebljivi i budu pokretali inicijative za dalju blokadu ruskih napora za destabilizaciju".

Pročitajte još:

• Karl Bilt optužuje Ruse: Napali ste Marinku pred Samit G7!
• BILT ZAPRETIO DODIKU: Ne igrajte se vatrom!
• OTKRIVAMO: Karl Bilt „odlepio“ u Beogradu!!!

Izvor: Pravda