Planina Avala, oko 16 kilometara od Beograda, sve više privlači ljude naklonjene istoriji i misterijama. Iako bi se reklo da u Spomeniku neznanom junaku nema ničeg misterioznog, najviše ih intrigira upravo ova lepa građevina na vrhu planine, mauzolej podignut pre 72 godine – na mestu gde je nekada bio branik Beograda - srednjovekovni utvrđeni grad Žrnov, zvan i Žrnovan.
Od njega nije mnogo ostalo posle svih osvajanja, ratnih razaranja i mirnodopskih rušenja, ali su tragovi srednjovekovne tvrđave još bili vidljivi, kada je kralj Aleksandar Karađorđević 1934. godine odlučio da „raščisti teren“ da bi na tom platou bio izgrađen kompleks Spomenika neznanom junaku, delo vajara Ivana Meštrovića. I bi tako, kraljeva volja je ispunjena. Niko drugi se nije ni pitao. Ostaci Žrnova su minirani, teren potpuno raščišćen i više nije bilo nijednog kamena, koji bi podsećao na prve temelje ovoga slovenskog i srpskog utvrđenja starog preko dva milenijuma... Sada se, na kupastom vrhu, na 511 metara nadmorske visine, diže mauzolej, spomenik svim znanim i neznanim junacima palim u nebrojenim bitkama za odbranu ili oslobađanje Srbije i njene prestonice, kako piše u prospektima, ali ta priča ima i svoje drugo lice! Spomenik neznanom junaku je svakako sasvim zasluženo na spisku gotovo svih turističkih organizacija u prestonici, ali nije samo njegova izuzetnost privlačna za mnogobrojne posetioce – ima on i svoju misterioznu crtu. Žitelji sela pod Avalom pričaju da često viđaju ljude, pojedince ili u malim grupama, koje izgled odaje da nisu obični turisti – po pravilu, u pohode planini stižu opremljeni raznim uređajima, a njihova namena može samo da se nasluti. Tokom popodneva, na Vidovdan, 1934. godine, Viteški kralj Aleksandar I Karađorđević Oslobodilac stigao je na Avalu. U pratnji pet ađutanata, kralj je obišao spomenik, a potom… svečano otvorio spomenički kompleks Neznanom Junaku na Avali. Avala je od najranijih vremena bila privlačna za posetioce, ali to nisu bili turisti već naši istraživači prirodnih blaga, prosto rečeno – rudari. Ne zna se tačno ko je prvi počeo i kada su otvoreni prvi rudnici ispod Avale, ali se zna da su tu od davnina iskopavane razne važne rude – olovo, srebro i gvožđe, cinobarit i živa. Prvi poznati rudari bili su Skordisci, mešavina Slovena i jednog keltskog plemena koje su privukla bogata nalazišta raznih ruda. Vešti i u obradi metala i kovanju, oni su dugo eksploatisali rudu ispod Avale, a veruje se i da su baš oni podigli prvu tvrđavu na njenom vrhu. I danas Avalu pohode oni kojima je zanimljiva istorija rudarstva, tragači za plemenitim metalima i arheolozi amateri, koji se nadaju da će na njenim padinama i oko spomenika pronaći vredne arheološke ostatke. Malo je, međutim, poznato da je vrh Avale vrlo zanimljiv i onima koji se bave alternativnom medicinom i posebno Ufolozima koji veruju u NLO i tvrde da se iznad planine često pojavljuju neidentifikovani leteći objekti. Ove priče potvrđuju i stanovnici nekoliko sela okolo Avale. Navodno objašnjenje raznih misterija krije kompleks mauzoleja koji je poznati mason Ivan Meštrović osmislio i podigao po nalogu kralja Aleksandra I Karađorđevića. Za njih obojicu je poznato da su bili masoni, pa su, kako se tvrdi, izgradnjom mauzoleja ispunili obećanje dato Bratstvu slobodnih zidara, i samom vrhu Avale dali oblik piramide. Poznato je da je piramida jedan od masonskih simbola i da su masonske organizacije uvek nastojale da u prestonicama svojih uticajnih loža ostave što monumentalnije "masonske potpise" i obeležja.
Zašto je Aleksandru I zasmetala srednjovekovna srpska tvrđava ?
Istorijat prvog pravog utvrđenja na Avali (Porča kod Havale) koje su Srbi obnovili u vreme despota Stefana Lazarevića – istoričari ni do danas nisu otkrili. Javnih rasprava nikada nije bilo, a većina istoričara se, u naše vreme pogotovo, ponaša po onoj narodnoj: „Za prosutim mlekom džaba je žaliti“. Tvrđavu Žrnov su Turci zvali Havala – što u prevodu znači smetnja, prepreka, pa je zato cela planina dobila to ime, onako kako su ga izgovarali – Avala. Pre turskog vremena planina se zvala Žrnov, po velikim žrvnjevima za meljavu kamene rude iz rudnika ispod planine koji su postojali u podnožju. Misteriju pozadine rušenja tvrđave istraživao je istoričar Radovan Damjanović i svoja saznanja izneo je u knjizi „Žrnov, srpski Avalon“. Moda podizanja spomenika „Neznanim junacima“ širila se Evropom između dva rata. Misao o potrebi za velikim spomenikom potpuno je obuzela kralja Aleksandra i njemu bliske ljude i on je doneo odluku da se prihvati nacrt Meštrovića o mauzoleju na vrhu Avale. Plan luksuznog Meštrovićevog spomenika je nacrtan, kao da se radi o potpuno golom vrhu planine. Meštroviću je bilo potrebno „prazno platno za remek-delo“ i tako je doneta odluka o rušenju tvrđave – kaže Radovan Damjanović. Zašto je kralj Aleksandar I tako lako žrtvovao Žrnov – pitanje je na koje već godinama mnogi pokušavaju da nađu odgovor. Jedino logično objašnjenje je da je Aleksandar, kao "jugoslovenski", a ne srpski kralj morao da se i ponaša u tom stilu, pa je tako "jugoslovenstvo" simbolizovano u "Karijatidama" – kamenim skulpturama žena u narodnim nošnjama iz šest Banovina kraljevine Jugoslavije, a spomenik Novom svetskom poretku napravio u obliku piramide. Tako, simbolu srpstva – starom gradu Žrnovu nije bilo mesta, te je uklonjen. Manijakalna opsesija jugoslovenstvom Aleksandra I je pobedila i za nju nema istinskog opravdanja. Sravniti sa zemljom takav jedan, dragocen i jedinstven, istorijski spomenik – radi drugog koji je mogao biti podignut i na nekom drugom mestu, na vrhovima ili u podnožju Avale , predstavljala je ne samo za istoričare i arhitekte, nego i za SPC pravi skandal u to vreme, a pogotovo iz današnje perspektive. Zidine Žrnova su bile sa temeljima grada još iz antike, bedemima iz ranog srednjeg veka, kada se celo utvrđenje sastojalo od Malog grada, sa dvema kulama, i Gornjeg grada, sa velikom kapijom koje su Turci kasnije, ojačali dodatnim zidinama i bedemima, sa jarkovima, da bi osigurali prilaze Beogradu i njegovu odbranu. U putopisima Evlije Čelebije, Žrnov je važio kao jedno od šest najznačajnijih utvrđenja u Srbiji. Zato je njegov nestanak sa lica zemlje izazvao uistinu veliko uzbuđenje u javnosti, tim veće jer je to nedelo – kako se smatralo – bila zamisao samog kralja. Sve je izvedeno u potpunoj tišini, o tome nije smelo da se priča, nije se pisalo, čak se i na čaršijske priče o tome gledalo kao na antidinastičku propagandu. Svašta se pričalo i pretpostavljalo, još tada su pominjani masoni, koji su u svemu tome imali udela. Dva dana je trajao taj skandalozni čin rušenja zidina starog utvrđenja. Tri puta su mineri postavljali eksploziv, ispod svih zidina, sve dok od zidina grada nije ostao samo kamen na kamenu. Tome je prisustvovao lično kralj Aleksandar I koji se čak i fotografisao. A koliko je sve to bilo osiono, govori i podatak da je jednom dugme za aktiviranje mina pritisnuo tada desetogodišnji mladi knez Aleksandar, sin kneza Pavla koji je danas često u Beogradu i sigurno se seća ovog nezaboravnog varvarskog dela njegovog strica. Rušenjem starog utvrđenja i pravljenjem ravnog platoa na vrhu Avale, Meštrović je dobio svoje "veliko belo platno" koje je tražio. NJegov nacrt, koji je pre gradnje prikazan dvorskoj publici kao originalno delo, predstavlja zapravo nešto izmenjenu kopiju grobnice Persijskog cara Kira. U avalsku "piramidu" uzidano je 4.000 kubika obrađenog kamena koji je železnicom dovožen iz Primorske banovine. Ceo kompleks je završen 1937. u septembru, a otvoren na najveći srpski praznik Vidovdan 28.juna 1938. godine. Kralj Aleksandar I to nije dočekao. Samo nekoliko meseci posle početka izgradnje ovog mauzoleja – piramide ubijen je u Marselju, 9. oktobra 1934. godine – priča Radovan Damjanović koji je pokušao da pronađe odgovor na misteriju izgradnje mauzoleja i rušenja starog srpskog grada Žrnova i zakulisne igre masona, koji su u vreme kraljevine Jugoslavije srpsku prestonicu Beograd, smatrali svojim značajnim uporištem. U knjizi „Žrnov, srpski Avalon“, Damjanović konstatuje i pita, s vrlo interesantnim zaključkom: „Srpski prostor posebno oko Beograda je prepun brda, zašto se spomenik nije zidao na praznim planinskim vrhovima, ili je to, jedna od akupunkturnih tačaka srpske zemlje koje ne smeju da ostanu nepokrivene!?“ Konačno pitanje zašto je vrh Avale toliko zanimljiv bioenergetičarima i Ufolozima? Odgovor nudi teorija prema kojoj da su prve piramide na zemlji izgradili vanzemaljci, kao svojvrsne kapije vremena kroz koje su stizali u druge dimenzije i krajeve univerzuma, a da piramide koje su kasnije pravile stare civilizacije vanzemaljcima služile kao svojevrsni orijentiri. Bioenergetičari tvrde da je Spomenik neznanom junaku na vrhu danas potpuno piramidalne Avale, bukvalno obliven snažnom energetskoj geomatnetskom i bioenergetskom silom, jer poznato je da su piramide generatori kosmičke energije. Srpski Ufolozi kažu da su pojave NLO-a nad Beogradom sve češće. U srpskoj javnosti postoji i danas jaka odbojnost prema kompleksu na Avali, kao što je u Crnoj Gori velika polemika oko rušenja stare Kapele na Lovćenju i dizanja mauzoleja NJegošu, (gle čuda) istog projektanta Meštrovića!!! Postoji dosta stručnih mišljenja da to masonsko ruglo i imitaciju mauzoleja persijskog kralja Kira, treba što pre ukloniti. Jer, Kralj Aleksandar, koji ga je započeo napustio je ovaj svet, pre nego što je sa "braćom masonima" stigao da ovo delo svečano otvori a umiranje Srbije nastavlja se i tog 28. juna 1938. na Vidovdan. Možda nije kasno da se Srbija podigne na noge, ako joj se to pagansko "svetilište" skloni sa jedne od postojećih energetskih tačkaka, uz preispitivanje stručnih ljudi, koliko je još u Srbiji sličnih mesta na kojima su podignuta Srbima nesvojstvena svetilišta i spomenici.
Pročitajte još:
Izvor: vaseljenska.com
