Pravda

Da se ovo ne bi desilo, potrebno je početi izgradnju pravih državnih institucija, koju maksimalno otežava gomila protivrečnosti koje su se akumulirale za vreme sukoba. Jedini u izvesnom smislu, rezultat poslednjeg minskog sastanka trilateralne kontakt grupe o rešavanju sukoba u Donbasu postao je neočekivani sporazum između Kijeva i dve nepriznate republike o „prazničnom primirju“ koje je stupilo na snagu 23. decembra. To se nije dogodilo, ali to i nije bilo moguće očekivati iz raznih tehničkih razloga. Važno je shvatiti da „praznično primirje“ nije samo dodatak već postojećim sporazumima, već nešto potpuno nezavisno. O takvoj nezavisnosti već odavno maštaju neki delatnici novorosijske nezavisnosti - nezavisnosti ne samo od Ukrajine, već i od Rusije, ponekad i od zdravog razuma. Paralelno sa pregovorima u Minsku, jedna jedinca armije Novorosije je na jugu bez borbe zauzela selo Kominternovo (sa tri i po asfaltirane ulice) koje se nalazi u stepi, ali na strateškom pravcu Mariupolj-Teljmanovo. Ukrajinskog garnizona nije bilo u selu, pa je oko 50 ljudi na oklopnim vozilima pešadije i sa minobacačima mirno preuzelo kontrolu nad tim naseljem, samo 25 kilometara udaljenom od Mariupolja. Do ukrajinske strane ova vest nije došla odmah, tek sutradan je predstavnik sektora „M“ ukrajinske armije Aleksandar Kindsfater obećao je da će „srediti“ situaciju, a zatim su (verovatno zbog rezultata sređivanja) ukrajinski mediji počeli da vrište zbog „kršenja mirovnih sporazuma od strane DNR“. U međuvremenu, niko nije pucao. Kominternovo se nalazi na potencijalno nestabilnom sektoru fronta, ali u takozvanoj „neutralnoj“ zoni. Ukrajinske trupe se konstanto bave „stezanjem neutralki“, i to baš u tom istom geografskom području. Upravo to se desilo nedavno, početkom decembra, u susednom gradu Pavlopolj, kao i sa selom Pišćevik. Sve u svemu, snage Novorosije su samo imitirale ponašanje neprijatelja, blago pomerivši liniju fronta. Treba naglasiti da je disciplina snaga Novorosije koje su izvele ovu operaciju bila izuzetno jaka. Prekid vatre se ne može odnositi na svaki pištolj, ali se bez preciznih i jasnih naređenja iz Donjecka nijedno oklopno vozilo ne bi pokrenulo. Navodno, tek nakon objavljivanja „prazničnog primirja“, koje je sa mnogo većom pompom dočekano u Evropi, nego u samoj Ukrajini, Ukrajincima je naređeno da se Kominternovo napusti za svaki slučaj. Tim pre, što je specijalni predstavnik OEBS Martin Sajdik u Minsku uputio iskrene reči „stanovnicima istočne Ukrajine“ koji bi trebalo da „u miru i sigurnosti proslave Novu godinu i Božić“. Zbog ove sitacije, ukrajinska vojska u regionu Mariupolja je vidno napeta. Ustanici nisu pustili misiju OEBS u Kominternovo i sve okolo su minirali. To je bilo garancija da će preostalih 200 lokalnih stanovnika u selu zaista dočekati Novu godinu u miru. A Kijev i Donjeck, u međuvremenu, su počeli (na inicijativu Kijeva) razgovore o deminiranju „nekih sektora fronta“. Ovakve lokalne priče već odavno se smatraju normalnim informacijama. Zaista, kao i konstantno puškaranje - i ovo je svakodnevnica u regionu. Sa takvim „prazničnim primirjem“ Donjeck i Lugansk su i ušli u 2016. godinu, a ona definitivno pretenduje da bude presudna za sudbinu Novorosije. Važno je shvatiti da nikakvog drugog modela izgradnje države, osim orijentacije na Rusiju - ni Donjeck ni Lugansk nemaju. Mnoge ovo plaši, uključujući i neke u Moskvi - u kontekstu situacije na Krimu. Tamo su posledice 25 godina ukrajinske nezavisnosti bile mnogo složenije nego što se to činilo sa strane. I ne samo u smislu razaranja i pustošenja (u Novorosiji je sada uništeno mnogo više), već u smislu uspostavljanja životnih šema i principa uzajamnosti sa državom. Neki tvrde da između Krima i Donbasa u smislu mentaliteta postoje fundamentalne razlike, pri čemu Donbas u tom pogledu stoji bolje. Na neki način, to je zaista tako, ali u nekom trenutku u Moskvi je odlučeno da se maksimalno snažno i pragmatično formiraju političke i upravljačke šeme u DNR i LNR, da se, ne daj Bože, nešto ne bi dogodilo, tim pre što su postojali razdori i nesuglasice. To je dovelo do sukoba kako unutar Novorosije, tako - ponekad - i sa Moskvom, i do neprijateljskih ličnih odnosa između nekih ličnosti, što je zaista žalosno. Međutim, ovo klupko pritajenih sukoba i ambicija uvek će postojati. Nažalost, sada drugog puta nema. Fantastika nije naš metod, a izgradnja državnosti DNR i LNR u 2016-oj će biti nezaobilazan element opstanka. Reč je, pre svega, o stvaranju održivih socijalnih, ekonomskih i administrativnih institucija koje bi trebalo da se oslanjaju na zajednički sistem vrednosti. Jasno je da je Novorosija trenutno - više ideja nego praksa. Ali, nove institucije vlasti i dalje treba da funkcionišu samostalno i bez stalnog oslanjanja na ratno vreme. A ako već gradimo državu, onda ona treba da bude jedinstvena - tako je i zgodnije i jeftinije. Jer, do danas je između DNR i LNR postojala carina. To je teško razumeti, ali tako je. Druga stvar je što je humanitarna situacija u republikama veoma različita, kao i vojno-politička. Moguće je da će se 2016. godine u tom smislu nešto razjasniti. Ne treba zaboraviti da se, zajedno sa prognozama meteorologa, prvi po datumu a ključni događaji za DNR i LNR - najavljeni izbori lokalnih organa vlasti - još uvek ne poklapaju sa Minskom-2. Ali, proleće će ipak doći. Dakle, nova godina za Novorosiju može doći po kineskom kalendaru, ali će - ipak doći.

Pročitajte još:NIJE TREĆI SVETSKI, NEGO: Amerika između Rusije i Evropske Unije!Irački helikopter ostao bez repa – spašen na neočekivan način! (VIDEO)DA LI ĆE PUTIN I OVO ISTRPETI: NATO opet nadire ka Rusiji

Izvor: fakti.rs