Ruski vitezovi su naprečac osvojili srca mališana na Beogradskoj tvrđavi. Oni su dečake, a i poneku ratoborniju devojčicu obučavali ratničkim veštinama, a način na koji su to radili svedoči o velikoj posvećenosti i ljubavi. 
Dakle, bilo je tu i borbe pesnicama, sa velikim rukavicama, ali i mačevanja. 
Naravno, sve je bilo bezbedno, jer su mališani imala specijalne dečije „oklope“ od sunđera i adekvatno „naoružanje“. 
Bili smo prisutni kada je jednog dečaka na kolena bacila jedna devojčica. A možda je ipak on samo bio pravi mali vitez koji je u trening meču prepustio pobedu dami i klekao pred njom na koleno. 
Sam Vitez Fest otvoren je svečanim defileom Knez Mihajlovom ulicom u subotu u podne. Povorka je krenula sa Kalemegdana do Trga Republike, a „princa“ i „princezu“ na konjima pratili su vitezovi, plemkinje, strelci, mačevaoci i ostali učesnici festivala. 
Povorka se nakon toga vratila na Beogradsku tvrđavu i festival vitezova je mogao da počne.
I dok je prvi dan Vitez Festa bio lep i sunčan, uprkos mračnim prognozama meteorologa, tek drugog je padala kiša. Ali to nije omelo okupljanje vitezova u nedelju u Barutani na Kalemegdanu, gde su deca iz Udruženja mladih Srbije održala priredbu, a vitezovi, kako ruski, tako i srpski prikazali svoje veštine. 
Sve se završilo istorijskim predavanjima u Kuli Nebojša, ali to nije bio kraj, jer je je kao i prve noći, priređena viteška večera.
A na Beogradskoj tvrđavi u subotu se okupilo više desetina različitih organizacija koje su promovisale srednjovekovnu tradiciju, kao i istoriju, umetnost i turizam. Na štandovima su se našle gusle, nakit, mačevi, ukrasi, a mogle su se i dobiti informacije u vezi sa humanitarnim radom, turizmom i viteškim udruženjima. 
Aleksandar Filipović Alfi, slikar koji se bavi srednjovekovnim tehnikama kazao je da je Vitez Fest „najbolje mesto na svetu za ovakve stvari“.
„Smatram da je ovo jedini festival gde nije potrebna policija i obezbeđenje, već se stvari same odvijaju u najboljem redu”, uveren je ovaj umetnik.
Takođe, Bulatović ističe da se interesovanje za gusle u proteklom periodu povećalo i nada se da će i dalje biti mladih i zainteresvanih za ovaj instrument.
Dragoslav Bulatović, graditelj gusala, ističe njihovu važnost kao instrumenta koji datira još iz davnina.
”Gusle su bile nadahnuće za srpski narod u borbi za istinu u kome su se pevale junačke epske pesme. Guslama se ne mogu pevati laži, one osuđuju nepravdu”.
„Postoje razna guslarska udruženja koja prezentuju ovaj instrument u najboljem svetlu, takođe smatram da uz pomoć medija, kao i omladine ali i onih starijih, interesovanje za ovaj instrument može biti u znatnom porastu u narednom periodu”.
Strelci su bili potpuna atrakcija, jer su kolone mladih, a i onih starijih, nestrpljivo čekali da dođu na red i oprobaju gađanje u metu. 
A dok su neki ciljali onu sa krugovima, drugi su gađali jabuku koja je stajala na njoj. 
Miško Rovčanin, proizvođač lukova i strela naglasio je da je zadovoljan odzivom i programom, kao i da će nastojati da dolazi svake sledeće godine i prezentuje svoje proizvode.
A tu su bili i predstavnici humanitarne organizacije „Srbi za Srbe” koji su naglasili važnost ovog festivala.
„Viteške vrednosti i viteško vreme koje se i danas prepričava su zaista veoma bitni. Najpre je veliki uspeh izvući decu i roditelje iz kuće, odvojiti ih od računara i televizije i vratiti ih u neko lepo, davno zaboravljeno doba. Takođe važnost održavanja ovakvih i sličnih manifestacija je izuzetna jer obnavlja našu tradiciju, i našu veru koja zaista treba da bude stub i temelj našeg naroda i naše nacije”, poručuju iz organizacije Srbi za Srbe. 
Ivan Nišić, direktor turističke organizacije grada Smedereva, objacnio je da je važnost festivala ovakvog karaktera velika kako za promociju srpske kulture i istorije tako srpskih običaja u drevno vreme.
”Ovaj festival je jako važan ne samo za Beograd nego i za celu Srbiju i predstavljanje srpske kulture i istorije”.
Na pitanje da li ovakva vrsta festivala nastoji da zaživi i u njihovom gradu Ivan objašnjava da pored „Smederevske jeseni“ koji je kombinacija srednjovekovne Srbije kao i moderne, u planu je i jedan festival nalik ovom ovde Vitez festu, sa vitezovima i strelcima.
Sportski program je predstavljen kako viteškim sportovima mačevanja i srednjovekovnih borbi, streličarstvom i jahanjem, tako i turnirima u basketu i fudbalu. 
Udruženja borilačkih sportova imala su svoje prezentacije, kao i vojna policija.
Pripadnici Petog bataljona Vojne policije prikazali su znanja i veštine u tehnikama samoodbrane od napada nožem, palicom, pa i od pištolja, ali i različite tehnike atraktivnog borenja gde se izdvaja veština udaraca rukom i nogom. 
Takođe je prikazan rad sa službenim psima na otkrivanju minsko-eksplozivnih sredstava kao i prikaz naoružanja i opreme koje se nalazi u upotrebi u jedinici.
Poligon viteških veština u organizaciji školice sporta ’’Pokret za okret’’ u okviru organizacije Saveza fitnes rekreacije u Srbiji, takođe je bio deo festivala. Jedan od poligona bio je za vežbe mačevanja na kom su posetioci sticali veštine kroz zadatke koje prolaze.
Tu je bio i poligončić za najmlađe, a mališani su bili bezbedni jer kroz poligone prolaze uz pomoć profesora koji imaju veliko iskustvo u radu sa decom. Takođe su organizovane sportske igre sa loptom, košarka i fudbal. I naravno - konji. Ove plemenite životinje su, kao i svaki put, bile potpuna atrakcija za decu, a uz pomoć instruktora, veliki broj mališana je načinio svoje prve „korake“ u sedlu. 
I ovaj Vitez Fest pokazao je pravi srednjevekovni duh, a organizator, Kraljevski Red Vitezova, poslao je još jednom poruku ko su pravi uzori za našu decu. To su vitezovi – ljudi i junaci. 
Izvor: Pravda
