„Srbija u Evropskoj uniji – to više nije daleki san“, izjavio je početkom septembra Majkl Davenport, šef delegacije EU u Srbiji. Bio je to skup u čast 15 godina „partnerstva“ EU i Srbije pa su i reči bile prigodne: malo pomirljivih poruka prema celom regionu, malo hvalospeva odličnoj saradnji s aktuelnom vladom u Beogradu. 

No samo nekoliko dana kasnije, prošle sedmice, Davenport se pojavio pred članovima Radne grupe za proširenje EU koja na svakih nekoliko dana zaseda u Briselu baveći se pristupnim pregovorima i dešavanjima u zemljama-kandidatima za članstvo. 

Davenport je najpre delegatima rekao da je formiranje vlade trajalo duže od očekivanog, a da razlozi za to otezanje „nisu do kraja jasni“. Dodao je da je premijer Aleksandar Vučić uprkos komotnoj većini preferirao koalicionu vladu i ocenio da je u njoj pozicija Socijalističke partije Srbije nešto slabija nego pre vanrednih izbora. On je načelno pozdravio evropsko usmerenje nove-stare vlasti rekavši da su evrointegracije „lajtmotiv“ programa beogradske vlade. 

Zatim je Davenport nabrojao najveće izazove i nerešene probleme: građenje nezavisnih institucija, reformu javne uprave, investicije u poljoprivredu, privatizaciju državnih firmi, ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju. 

Šef delegacije Evropske unije posebno je naglasio da je „sada trenutak“ da vlada dokaže odlučnost u sprovođenju teških reformi u oblasti pravne države. Kao znatne nedostatke on je istakao što još nije do kraja primenjen Akcioni plan za nacionalne manjine, što nema državnog tužioca za ratne zločine ( Državno veće tužilaca bi konačno trebalo da ga predloži 19. septembra) i nepotpunu saradnju sa Haškim tribunalom. 

U izveštaju ne precizira se na šta se pod tim misli, ali je Srbiji i ranije zamerano neisporučivanje Vojislava Šešelja u Hag pre izricanja presude, kao i potpuno ignorisanje naloga za isporučenje troje Šešeljevih saradnika zbog nepoštovanja suda. 

Davenport je, kada se radi o reformama u oblasti prava, istakao da ne sumnja u kompetencije nove ministarke pravde Nele Kuburović, ali da nije izvesno da će ona dobiti „političku podršku“ za teške reforme, posebno za promenu Ustava. Posebno su, dodao je, veliki otpori na planu prenošenja finansijskih sredstava nezavisnim institucijama. 

Davenport nije želeo mnogo da prejudicira pre sledećeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije koji se očekuje krajem oktobra, posebno što se tiče „teme svih tema“ – odnosa Beograda i Prištine. 

On je ponovio da u zvaničnom Beogradu postoji spremnost na dogovor o Mitrovici i telekomunikacijama, ali ne i za dogovor o energetici. Dodao je da dijalog treba nastaviti na najvišem političkom nivou, kao i da treba utrti put formiranju Zajednice srpskih opština. 

Delegati iz više zemalja (Nemačka, Francuska, Hrvatska...) su na sastanku Radne grupe za proširenje upitali Davenporta za procenu stanja medijskih sloboda u Srbiji. 

On je rekao da je odlučujuće dovesti Regulatorno telo za elektronske medije i Savet za štampu u stanje da „u potpunosti obavljaju svoje zakonske dužnosti“. 

„To još nije slučaj“, rekao je predstavnik EU, i dodao da je Savet za štampu u prethodnih 12 meseci ipak u nekoliko slučajeva „pokazao zube“. 

Na pitanje nemačkog predstavnika kako će stanje medija biti tretirano u izveštaju o napretku, Davenport je izneo očekivanje da taj deo izveštaja bude sličan prošlogodišnjem, uz dopunu o teškoćama u sprovođenju medijske reforme. Podsetimo, prošle godine je deo izveštaja o medijskim slobodama, iako u uobičajenom diplomatskom tonu, bio poražavajući za vlast Aleksandra Vučića. 

Kada se radi o famoznoj stabilnosti regiona, Davenport je ponovio da „svi“ treba da se uzdrže od kontraproduktivnih istupa. 

Zbog takve retorike je nedavno srpski šef diplomatije Ivica Dačić rekao da se evropske diplomate ponekada ponašaju „kao da su na Tibetu“ kada sve trpaju u isti koš. Diferencijaciju bi hteli, samo na drugi način, i u Zagrebu. Predstavnik Hrvatske u Radnoj grupi je recimo istakao da je srpski državni vrh (Vučić i Dačić) imao za cilj diskreditaciju Hrvatske kada je okupio ambasadore 27 članica EU, a jedino hrvatski nije bio pozvan. 

Delegate je zanimalo i kako EU stoji u Srbiji što se tiče „strateške komunikacije“, što bi se narodski moglo prevesti kao „marketing“. Davenport je na to odvratio da je ruska „meka moć“ (soft power) u Srbiji daleko veća nego u prošlosti i da je medijsko prisustvo Moskve „veoma veliko“. Evropska unija tome treba ne samo da se suprotstavi već da ispriča i „bolju priču“ (story), zaključio je Davenport. Izvor: Dojče vele