U vladi, bar za sada, nije bilo govora o tome, ali ministarka pravde Nela Kuburović objašnjava da radna grupa u tom ministarstvu već procenjuje koje odredbe postojećeg ustava se odnose na pravosuđe, prenosi B92. Sretenjski ustav u Skupštini Srbije. Prvi Ustav moderne srpske države zauzima počasno mesto u holu parlamenta, dok sadašnjeg Mitrovdanskog ustava nigde nema.
Da li je to još jedan znak da je najviši zakonodavni akt bio privremeno rešenje i da ga čekaju ozbiljne promene?
Prve odredbe koje bi trebalo da se promene odnose se na Visoki savet sudstva.
“Kada govorimo o ovim izmenama koje se tiču sudske grane vlasti s obzirom na materiju koju regulišu amandmani koji bi bili predloženi i to bi nakon potvrđivanja u parlamentu moralo da ide na proveru na referendum tako da 25 53 možda će biti celishodnije da se radi kompletna promena ustava a ne samo pojedini amandmani”, navela je ministarka Kuburović.
Predlog za promenu Ustava može podneti najmanje trećina poslanika, predsednik Republike, Vlada ili najmanje 150 hiljada birača. O promeni ustava govori se od trenutka kada je usvojen. Dilema je međutim, pravljenje novog ili izmene pojedinih odredbi.
“Ja sam više za ovu parcijalnu čak rekao bih možda i etapnu promenu ustava. Ukoliko naš put ka EU bude izvestan i dalje mi treba da radimo na promeni ustava u onim delovima koji su nam neophodni da bismo se pripremali za ulazak u EU. One delove Ustava koji su jako važni i koji se tiču našeg da tako kažem nacionalnog ustavnog identiteta tu moramo da budemo jako obazrivi. Da vodimo računa i kako koncipiramo i menjamo, može da bude pogubno ako radimo preko noći”, rekao je profesor Ustavnog prava Vladan Petrov.
Pre decenije Boris Tadić je kao predsednik države okupio tim eksperata za rad na ustavu. NJihov predlog prošao je Venecijansku komisiju, ali su konačan tekst ipak dogovorili političari. Koordinator tog tima Zoran Lutovac danas je deo radne grupe opozicione Demokratske stranke, koja se zalaže za promenu Ustava.
“Imamo u sadašnjem ustavu jednu nelogičnost da se predsednik bira neposredno a da je moguće da bude smenjen u narodnoj skupštini dvotrećinksom većinom. Postoje i neke formulracije svako odlučuje o rađanju dece, što je da tako kažem jedna nezgrapna formulacija nije je teško otkloniti. Postoji niz takvih rešenja koja su konkretna koja mogu učiniti ustav boljim”, rekao je Lutovac.
Izvesni predsednički, a mogući vanredni parlamentarni izbori mogli bi da uspore rad na najvišem pravnom aktu.
“Izborni proces može samo da odugovlači u tom smislu što u tom peridodu ne možete da zakazujete skupštinu i da, ne može da radi na zakonodavnoj aktivnosti. Ali bilo izbora ili ne, mi ćemo da radimo naš posao”, navela je Nela Kuburović.
Na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, procena je da će Srbija dva puta morati da izmeni najviši zakonodavni akt, osim zbog sudstva i zbog uvođenja mogućnosti da naši građani, kao građani Unije, glasaju za Evropski parlament.
Izvor: B92
