Peking iz korena menja komandni sastav svojih oružanih snaga. Spekuliše se da će bez funkcija ostati oko 50 visokih oficira, od čega - 18 generala. Poslednjih godina Kina planski stvara kompaktnije i profesionalnije oružane snage. Kako ističu stručnjaci, novi izgled kineske armije trebalo bi da ohladi antikineski žar u Beloj kući i Pentagonu. Međutim, koliko je Peking danas spreman da se takmiči sa Vašingtonom u vojnoj sferi? Odstranjivanje komandnog kadra iz armijskog rukovodstva vezano je, pre svega, za njihove godine, navodi list "Saut Čajna Mmorning" pozivajući se na svoje izvore. Konkretno, prema informacijama lista, u penziju će otići zamenik načelnika Generalštaba Narodnosolobodilačke armije Kine (NOAK) admiral Sun Đianguo. Rukovodstvo Kine, po svemu sudeći, smenjuje "veterane" sa funkcija u cilju podmlađivanja komandnog kadra. Generalni sekretar CK Komunističke partije Kine Si Đinping nastoji da optimizuje sastav oružanih snaga i poveća borbenu moć pomoću novih tehnologija koje će se koristiti u vojne svrhe. Kineski lider u 13. petoletki (2016-2020. godine) očekuje nezabeleženi napredak u vojnom razvoju svoje zemlje. Do kraja 2017. godine Peking bi trebalo da smanji broj pripadnika armije za 300 hiljada ljudi. Međutim, to smanjivanje neće se odnositi na same vojnike. U svakom slučaju, kineska armija će i u 2018. ostati najbrojnija na svetu, smanjivši broj svojih pripadnika na dva miliona. Prema informacijama portala Global Fajerpauer, početkom 2017. godine NOAK je na raspolaganju imao 2 miliona i 335 hiljada "bajoneta" i približno isti broj "aktivnih rezervista". Radi poređenja: armija Indije broji milion i 325 hiljada ljudi, SAD - 1,4 miliona, a Rusije - 766 hiljada. Međutim, u Kini živi više od milijardu i 350 miliona ljudi, a udeo vojnika u strukturi stanovništva nije veći od 0,4 odsto. Ogroman broj stanovnika omogućuje da se za vojsku biraju fizički najjači i intelektualno najrazvijeniji građani. Glavnom udarnom snagom NOAK smatraju se tenkovske i mehanizovane divizije i brigade. Ti sastavi su formirani relativno nedavno, zbog čega je u njima visok udeo modernog naoružanja. Nivou tenkovskih jedinica krupnim koracima približavaju se artiljerijske i vazduhoplovne brigade i pukovi, kao i jedinice protivvazdušne odbrane. Modernizaciju armije obezbeđuje sopstvena vojna industrija, koja je sposobna da proizvodi naoružanje praktično bilo koje klase, uključujući visokotehnološko. Vojna industrija Kine tokom poslednjih tridesetak godina prošla je put od kopiranja zapadne i sovjetske tehnike do uspešne sinteze stranih tehnologija i proizvodnje originalnih modela. Kina je danas na pragu tehnološke revolucije, koja omogućava razvoj oružja za takozvani mrežocentrični rat (borbena moć u kombinaciji sa informatizacijom). Sudeći po nabavkama iz inostranstva, slabe tačke kineske vojne industrije su proizvodnja helikoptera i PVO. U kopnenoj komponenti Kini nema ravnih, uprkos velikom udelu zastarelog naoružanja, koje je još uvek u upotrebi u oružanim snagama. Kina može da se pohvali najjačim tenkovskim (8-12 hiljada) i artiljerijskim snagama (do 30 hiljada različitih oruđa) na svetu. DŽinovski korak napred napravila je Ratna mornarica Kine, koja se pretvorila od priobalne "komarac-mornarice" u moćnu "pesnicu" orijentisanu na uspostavljanje dominacije u Tihom okeanu. Peking je devedesetih godina prošlog veka porinuo nekoliko klasa modernih podmornica, razarača, fregata i korveta. Radikalno je modernizovana mornarička avijacija, postavši druga na svetu posle američke. Kina je 2012. dobila prvi nosač aviona "Liaoning" - nedovršenu sovjetsku krstaricu-nosač aviona "Varjag", koji je kupljen od Ukrajine za 25 miliona dolara. Više o Laioningu možete pogledati OVDE. Za samo tri godine, do 2020, kineska Ratna mornarica bi trebalo da dobije i nekoliko nosača aviona sopstvene proizvodnje. Više o izgradnji flote nosača aviona u Kini pročitajte OVDE. Rastuća flota Kine je glavna smetnja Sjedinjenim Državama u Azijsko-pacifičkom regionu. Između ostalog, Kina pretenduje na arhipelag Spratli, koji je bogat naftom, i ima negativan stav prema američkom vojnom prisustvu, koje je izuzetno veliko na Japanskim ostrvima, u Južnoj Koreji i do nedavno na Filipinima. Peking demonstrira Vašingtonu da je gazda na prostorima Južnog Kineskog mora. Kineski spasilački brod ASR-510 je 15. decembra 2016. godine pred očima američkih mornara zaplenio podvodni dron koji je pripadao istraživačkom brodu. Incident se dogodio u neutralnim vodama i ubrzo je rešen preko diplomatskih kanala. Više o ovom incidentu pročitajte OVDE. Predsednik SAD Donald Tramp je uzdržano odreagovao na tu „vragoliju“, iako doživljava Kinu kao veliku silu koja predstavlja vojnu i ekonomsku pretnju. Iz mnogobrojnih izjava republikanca može se izvući zaključak da će na spisku oponenata nove administracije Bele kuće Peking biti na prvom mestu. Nije slučajno što je Tramp postavio zadatak da se broj brodova Ratne mornarice SAD poveća sa 272 na 350 do 2030. godine. Odlazeći predsednik Barak Obama držao je suprotan kurs, smanjujući finansiranje Ratne mornarice i praktično prepolovivši broj plovila. "Preokret" u odbrambenoj politici, na kojem insistira Tramp, jasno ukazuje na promenu geopolitičkih orijentira. Profesor moskovske Akademije vojnih nauka Vadim Kozjuljin ističe da Kina gradi podvodni Kineski zid: "U Južnom kineskom moru će biti stvoren nevidljivi zid koji autonomno funkcioniše - sistem za nadgledanje sa senzorima koji registruju sve, svako kretanje. Pod vodom će biti stvorene stanice u kojima će se, uglavnom automatski, puniti, ali i dostavljati podatke, podvodni dronovi".
Strateški interes Kine je izlazak iz Južnog Kineskog mora, kontrolisanje ostrva i zaliva koji bi mogli da budu zatvoreni za nju u slučaju kritične situacije sa američkom flotom. "Ove ambicije Pekinga vode veoma oštrom sukobu sa interesima SAD. Naravno, iza leđa Vašingtona su kineski susedi, koji danas ne rizikuju da se suprotstave Pekingu. Kina razume da će u konfrontaciji sa tim blokom biti sama i spremna je na to", smatra Kozjuljin. Ovaj stručnjak ističe da su pristupi SAD-a i Kine problemu Južnog kineskog mora dijametralno suprotni. "Kina poseduje nuklearno oružje, Kina - to su rastuća vojna moć, nove tehnologije i velika ulaganja u vojna istraživanja. Kina je danas realno konkurent SAD. Ne treba zaboraviti da su i vladajuće ideologije u tim državama antagonističke", naglasio je Kozjuljin. Magistar istorijskih nauka i vojni stručnjak Vadim Solovjov smatra da ne treba precenjivati rizik od eskalacije vojno-političke konfrontacije SAD i Kine. "Tramp će morati da rešava mnogo unutrašnjih problema, umesto da rasipa resurse na obuzdavanje Kine. Uprkos prilično oštroj retorici novog predsednika, stvarnost je takva da Vašington de fakto mora da se pomiri sa primatom Kine barem u Južnom Kineskom moru". Izvor: fakti.org
