Mongolija je bila druga komunistička država na svetu usvajajući komunizam 1921. godine kratko nakon što se otcepila od Kine. Posle toga, SSSR i Mongolija su imali ekstremno bliske odnose do raspada SSSR.
Dve države su se 1939. godine borile zajedno protiv Japanaca koje su pobedili u poznatoj bici Kalkin Gul. Mongolija se takođe borila na strani SSSR tokom Drugog svetskog rata.
Članak daje dobar pregled njihovog odnosa danas i načina na koji su od konkurencije za uticaj u Mongoliji, Kina i Rusija postale partneri pošto su se njihovi ciljevi objedinili.
Godine 1994., Državni Veliki Kural, mongolski vrhovni organ autoriteta vlasti, usvojio je koncept inostrane politike koji naglašava razvoj dobrokomšijskih, konstruktivnih odnosa sa Rusijom i Kinom kao prioritet inostrane politike Mongolije.
Do tada, mongolsko-ruski i mongolsko-kineski odnosi prolazili su kroz nekoliko faza razvoja, doživljavajući i uspone i padove.
U prvoj deceniji koja je usledila nakon stvaranja Narodne republike Kine, Peking i naročito Moskva, pokazali su se od velike pomoći Mongoliji. Kina je ponudila pomoć pri izgradnji rezidencijalnih oblasti u Ulan Batoru, širokog železničko-betonskog mosta preko reke Tul, hotela Ulan Bator, tržnog centra itd.
Sovjetski savez je pomogao pri izgradnji grada Darkan i okolnog industrijskog kompleksa, ali i pokrenuo Erdenet rudnik bakra, Šaringolvskij rudnik uglja i termoelektrične elektrane Br. 3 i Br. 4 u prestonici itd.
Zapadni analitičari kažu da je razlog za ovu velikodušnu pomoć bila borba između Sovjetskog saveza i Kine za dominaciju u Mongoliji.
To je sve trajalo do druge polovine šezdesetih godina, kada su se odnosi između Mongolije i Kine pokvarili zbog konfrontacije koja je nastala između Kine i Sovjetskog saveza.
U sledećih 20 godina, odnos između Mongolije i Kine se praktično smanjio na nulu, s jednim od razloga što Mao Cetung sa svojim podanicima nije krio želju za Mongolijom kao delom Kine. U to vreme je zato Sovjetski savez ostao primarni sponzor Mongolije i inspiracija za „povod izgradnje socijalizma“.
Petogodišnji ugovor o trgovini potpisan između Mongolije i Kine 1986. godine pokrenuo je normalizaciju i zagrevanje političkih odnosa između dve države, što je propraćeno porastom trgovinskih i ekonomskih veza od 1990. do 1993. godine.
Na kraju, sve je dovelo do potpisivanja osnovnog sporazuma o prijateljskim odnosima i saradnji između Mongolije i Kine. Sporazum je potpisan 29. aprila 1994. godine kao rezultat posete kineskog premijera Li Penga u Ulan Batoru.
Sve to se dogodilo usred oštrog pada u mongolsko-ruskim odnosima od 1990. do 1992. godine. Pad je izazvan nizom objektivnih i subjektivnih razloga i zaustavljen je potpisivanjem primarnog sporazuma o prijateljstvu i saradnji 1993. godine.
Vredi napomenuti da je Kina vešto iskoristila prednost pada odnosa između Mongolije i Rusije kako bi pojačala svoj položaj na mongolskom tržištu.
Period od 1993.-94. do 2000. okarakterisan je punom stabilizacijom odnosa između Rusije i Mongolije i napredovanjem Kine kao većeg mongolskog trgovinskog i ekonomskog partnera.
Početak 21. veka označio je početak trenutne faze mongolskih odnosa sa Rusijom i Kinom, čije je ključno svojstvo tranzicija od sveobuhvatno rastuće bilateralne saradnje do strateškog partnerstva i napredovanja agende usmerene na uspostavljanje i poboljšanje trilateralne saradnje.
Jasno, neophodni prvi korak u tom pravcu je da Rusija, Mongolija i Kina dostignu slaganje o osnovnim premisama takvog partnerstva. Specijalni sastanak održan po pozivu mongolskog predsednika Cakiagin Elbegdora poslužio je toj svrsi. Gospodin Elbegdor se sreo sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i kineskim predsednikom Ksi Đinpingom 12. septembra tokom 14. samita Šangajske organizacije za saradnju u Dušanbeu.
Po prvi put u skorijoj prošlosti, vođe Mongolije, Rusije i Kine sastali su se za pregovarajućim stolom kako bi podelili svoja razmišljanja o ponudi gospodina Elbegdora da se održi trilateralni samit kako bi se razgovaralo o pitanjima saradnje, ali i izgledima za širu saradnju i bezbednosnim pitanjima u severoistočnoj Aziji. Važno je napomenuti da gospodin Elbegdor već dugo razmišlja o ovom trilateralnom dijalogu u Ulan Batoru.
Koncept je pomenut u nedavnim pregovorima sa Ksi Đinpingom tokom državne posete kineskog predsednika Mongoliji 21. i 22. avgusta i tokom Putinove posete 3. septembra 2014. godine. Još tada je predlog dobio toplu dobrodošlicu, a u Dušanbeu su tri lidera naročito izrazila svoje potpuno odobravanje o ovoj inicijativi, čineći sastanak u Dušanbeu važnom političkom prekretnicom.
Mongolski predsednik je ponudio tri principa koja bi poslužila kao osnova organizacije vrhovnog trilateralnog samita: 1) Sastanak tri strane će se održavati jednom na svake tri godine, dok će se zamenici ministara inostranih poslova tri države sastajati godišnje u Ulan Batoru radi pripremanja samita. 2) Dijalog u Ulan Batoru će biti otvoren za javnost i biće podudaran sa generalnim principima trilateralnog partnerstva. 3) Samit će obrađivati pitanja koja se odnose na interese sve tri strane, uključujući transport, infrastrukturu i regionalna pitanja.
Oslikavajući stečen interes Mongolije za poboljšanje železničkih isporuka i izgradnju ganog cevovoda od Rusije do Kine kroz zapadnu Mongoliju, specijalan naglasak se postavlja na potencijal države da dobije značajne prihode od tranzita. Uzimajući u obzir okolnosti, gospodin Elbegdor je predložio da tri države održe radnu sednicu ove godine u Ulan Batoru radi rasprave i rezolucije gorepomenutih pitanja. On je rekao da bi radna sednica „ubrzala saradnju, ne samo između tri države, već i u celom regionu“.
Gospodin Elbegdor je svojim javnim primedbama i predlozima dao do znanja da Mongolija teži ka glavnoj ulozi u trostranom dijalogu, ili bar veoma aktivnoj.
Tokom sastanka u Dušanbeu, Rusija i Kina su registrovale svoj stav prema mongolskoj ponudi u izjavama svojih poštovanih vođa i podržale ideju održavanja takvog samita. Putinove reči su bile „verujemo da je uspostavljanje trajnog dijaloga važan, racionalan i vredan zadatak“. Ksi Đinping je izrazio poverenje da če trostrani sastanak „pružiti čvrstu osnovu za razvoj bližih odnosa između tri strane u budućnosti“.
Među ostalim pitanjima, lideri Rusije i Kine demonstrirali su svoju potpunu voljnost da podrže zahtev za članstvo Mongolije u Grupi za ekonomsku saradnju Azija-Pacifik na samitu organizacije u Pekingu u novembru 2014. godine.
Međutim, bilo je malo neslaganja o tome gde i kada će se samit održati. Putinovo mišljenje je bilo da trostrani dijalog treba da se održi na godišnjem samitu Šangajske organizacije za saradnju (sledeći samit SCO je u julu 2015. godine u Ufi, glavnom gradu Baškortostana).
Ksi Đinping sa druge strane, govorio je uopšte o važnosti početnog trostranog sastanka, bez komentarisanja vremena i mesta sastanka i bez pominjanja da li će se uopšte održati dalji sastanci posle ovog početnog.
U svojim javnim izjavama, oba lidera su predložila neke svoje inicijative o širenju trilateralne saradnje o kojoj bi moglo da se raspravlja na predloženom samitu.
Među njegovim drugim ponudama, Putin je pričao o izgradnji nove železnice koja bi prolazila kroz delove Rusije, Mongolije i Kine; prospektima za povezivanje Svilenog puta i Puta stepe sa ruskim projektima; instalacijama dalekovoda širom Mongolije.
Ksi Đinping je napomenuo da se razvojne strategije tri države većinom poklapaju. Kineska inicijativa za kreiranje ekonomskih zona duž Svilenog puta pozdravljena je od strane Rusije i Mongolije.
Postoje prospekti za integrisanje ruske inicijative za izgradnju trans-evroazijske železnice i mongolskog projekta Puta stepe, za kreiranje ekonomskog koridora koji uključuje Kinu, Rusiju i Mongoliju. Među ostalim predlozima, Ksi Đinping je predložio da tri države razmisle o izvodljivosti izgradnje trojne prekogranične električne mreže.
Kao što se vidi iz priloženog, usred konfrontacija i konflikata koji se odvijaju trenutno u određenim delovima sveta, Mongolija, Rusija i Kina očigledno su odabrale kurs poboljšanja zajedničkih odnosa zarad interesa sve tri države. S tim na umu, verovatno je da će saradnja između tri države u različitim oblastima dostići nivo bez presedana.
Izvor: webtribune.rs
