Ustala sam, potpuno bezvoljna i apsolutno mi nije bilo bitno hoću li ustati na levu ili na desnu nogu. Svejedno mi je raspoloženje bilo na nuli. Želim da stavim tačku na tu farsu od braka! Šta mi vredi da sedim ovde poput neke usedelice i razvijam sopstvene teorije gde je zapelo? I onda mi je sinula jedna ideja. Obukla sam se, sredila i izašla napolje...
Pokucala sam na tapacirana vrata i začula jedno kratko „Da”, nakon kojeg sam stisla bravu i ušla unutra. Advokat kojeg sam napolju ugledala, sedeo je za velikim stolom na čijem kraju se nalazila umanjena verzija statue koja se šepurila napolju. – Dobar dan, kako mogu da Vam pomognem? – upitao me je, nakon što je ustao sa svoje stolice i pružio mi ruku u svrhu upoznavanja. Rekao mi je da se zove Dejan. – Pa, gospodine Dejane, potreban mi je advokat… – rekla sam potpuno neodređeno, pomalo zbunjena. Šta me koči? – pomislih u sebi dok sam nemo gledala u advokata ispred mene koji je željno iščekivao da nastavim. – Dobro, došli ste na pravo mesto gospođo Olja, recite mi zašto Vam je potreban advokat? – Da bi me… da bi me zastupao, naravno! – rekoh mu rasterećeno, već zabrinuta zbog misli koja mi je sletela na pamet. Verovatno je primetio nagomilano crvenilo na mom licu, a i ja sam osetila da mi se sva krv sjurila u lice. Potpuno zatečena novonastalom situacijom, sela sam na tapaciranu stolicu. – Niste mi odgovorili na pitanje? Da li ste ubili nekog? – upitao mi je, pomalo se smešeći ali sve više me je gutao pogledom dok je govorio, svojim tamnim, prodornim očima koje sam osećala svuda po telu. – Ne, želim da se razvedem. – Hm, dobro je. Niste mi ni delovali kao ubica, gospođo. – konstantovao je dok se spuštao na svoju stolicu. Zaintrigirao me je konstatacijom, pa je naš razgovor potekao u drugom smeru. – Kako to ubice izgledaju gospodine? – Ubice sakrivaju svoje tragove gospođo, a vi to ne umete. – kratko je rekao, otvarajući fioku iz koje je izvadio malu, kožnu svesku. Dodao mi ju je. Tupo sam zurila u nju, ne znajući šta prvo da uradim. Da li da mu postavim pitanje ili da je otvorim? Odlučila sam se za ovo prvo. – O kakvim tragovima je reč? – pokušala sam da zvučim hladno, ali me je boja glasa izdala. Ustao je pre nego što je bilo šta odgovorio. Odšetao je do vrata, okrenuo ključ u bravi i odjednom je zavladala tišina. Čulo se samo moje otežano disanje. Stajao je iza mene. Odjednom više ništa nisam videla, sve je postalo mračno. Trebalo mi je nekoliko trenutaka da shvatim da imam povez preko očiju. Tačnije, njegovu neprozirnu kravatu. – Vidite? Uopšte se ne opirete gospođo, želite ovo. – rekao mi je dok mi je šakama skupljao i puštao grudi, stojeći iza mene. Otežano sam disala, ne progovarajući ni reč. Osetila sam njegov vreli dah, koji me je pekao, počevši od mog uha, pa sve do grudi. – Skinite mi ovo sa očiju, molim Vas. – zavapila sam. Želela sam da ga gledam dok mi sve to radi, da se zagledam u te prodorne oči, u kojima sam se, do malopre, ogledala. – Još koji trenutak gospođo Olja. – pričao je dok mi je povlačio bluzu na gore. Skinuo ju je i odbacio. Začula sam kada je pala dole, a istovremeno i osetila njegove hladne ruke na mom stomaku. Premestio ih je na moje grudi, koje su, ubrzo zatim, bile oslobođene čipkastog brushaltera. Sve jače mi je mesio grudi, osećala sam dodir njegove košulje, bio je pribijen uz mene. Dah mu se osećao na mentol, samo što je više pekao nego hladio. Lizao mi je bradavice, sisao ih, trljao o sebe… Zavukao je glavu između mojih grudi, osetila sam oštrinu njegove kose. Snažno je zavrteo glavom, izazivajući moj uzdah kojim sam mu odala priznanje za njegov rad. – Želiš me? – upitao me je, gledajući me pohotno i proždrljivo kao što grabljivice gledaju svoj plen. Klimnula sam glavom, dok me je drhtavica potpuno obuzela. – Reci mi to! – povisio je ton i za tren se stvorio sa druge strane stola, iznad moje glave. – Želim te! – vrisnula sam. Grudi su mi letele levo-desno, on ih je sakupljao šakama, stezao i puštao, ljubeći ih nakon toga. Bio je napaljen poput životinja u procesu parenja. Da, to je i bio, moja životinja u procesu parenja. – Jel’ prija?! – brzo je pitao dok se zabijao u mene brzinom svetlosti. – AAAAAAAAAAAAAAAUGH! – vriskom sam odgovorila na postavljeno mi pitanje, dok sam pokušavala da mu dohvatim košulju, koja se tresla. Uspela sam i snažno ga povukla ka sebi, tako da se jače zabio u mene. Razvešću te od muža, potpuno besplatno. Odlučio sam. – rekao je, dok je vraćao kožnu svešćicu u fioku. Bio je to cenovnik njegovog rada. – Ti si životinja… – kratko sam rekla, pre nego što sam mu se bacila u zagrljaj. Razlog više da se razvedem. Pogledajte OVDE erotsku ispovest medicinske sestre! Izvor: Mediji
