Pravda

Da bi uspeh u ubrzanom šahu bio kompletan naši šahisti su se potrudili i osvojili četiri pojedinačne medalje za uspeh na svojim tablama. Zlatnu medalju je osvojila Jovana Erić (4 iz 5) na drugoj ženskoj tabli, srebrne medalje su osvojili na prvim tablama Marko Nenezić (7,5 iz 9) i Adela Velikić (3,5 iz 5), a bronzanu medalju je osvojio Vladimir Luković (6 iz 9) na drugoj muškoj tabli. U poslednja tri kola naša muška ekipa je ušla sa isto meč bodova ali sa pola poena više od glavnog favorita za najviši plasman, ekipe Univerziteta Ural. Naravno, najbitnije je bilo dobijati sve mečeve ali podsvesno, nikako nisu mogli da se izbegnu matematički proračuni, a tu su stvari stajale ovako. Prvo se gledaju meč bodovi, onda ukupni poeni, pa onda rezultat na prvoj tabli itd. Za sigurno prvo mesto su nam trebale tri meč pobede i 5,5 poena iz 6 partija ali tih pola poena može da izgubi Vlada Luković. Marko Nenezić na prvoj tabli morao je da dobije sve tri partije. U tom slučaju bi imao bolji rezultat od ruskog velemajstora Pavela Ponkratova koji bi u slučaju današnjeg maksimalnog učinka svoju brojku osvojenih poena zaustavio na 7,5, što bi bilo pola poena manje od Nenezića. Naravno, ovo je bila računica pod uslovom da Rusi dobiju sva tri meča rezultatom 2:0.  Sve je išlo po planu, sve do poslednjeg meča, kada su naši odigrali sigurno dve najlošije partije na turniru. Vlada Luković je ispustio osetnu prednost i došao u lošiju poziciju. Možda je mogao da pokuša da održi remi ali zbog pritiska pobede dodatno je otvorio svoju poziciju što je njegov protivnik uspešno iskoristio i naneo mu prvi poraz na turniru. Marko Nenezić je u središnjici prevideo pešaka ali se kasnije ipak uspešno branio i uspeo da dođe do remija koji mu je doneo i pojedinačnu medalju. Tako je izgubljen meč poslednjeg kola od poljskog AGH Univerziteta. Prva dva kola su bila veoma uspešna. Već u sedmom kolu potrošili smo kredit „pola poena“ jer je Vlada Luković remizirao. Meč smo dobili prvu ekipu Oksforda 1,5:0,5 što je najbitnije, a time je i jedna medalja bila u džepu. U drugom meču maksimalan rezultat 2:0 protiv britanskog Univerziteta Varvik. Sada smo imali sigurno srebro. Onda je došao već opisani meč protiv Poljaka u kome je našoj ekipi pobeda od 2:0 obezbeđivala zlatnu medalju i titulu najbolje univerzitetske šahovske ekipe u Evropi. Naravno da ostaje mala žal za najsjajnijom medaljom ali svi u našoj ekipi su zadovoljni postignutim rezultatima. Dva ekipna srebra i još četiri pojedinačne medalje su rezultat takmičenja po ubrzanom tempu igre. O pobedi odbojkašica Srbije nad Holandijom pročitajte OVDE. Izvor: Pravda