Pompezno najavljivani Dani Kapetana Lešija, stiče se utisak, ne zanimaju baš mnogo običnog čoveka u Velikom Trnovcu, rodnom selu teroriste Ridvana Ćazimija, jednog od komandanata takozvane Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca, poznatijeg pod ovim nadimkom.
Ova četvorodnevna manifestacija održava se godinama unazad, a obuhvata naizgled kulturne aktivnosti u Bujanovcu i Trnovcu, marš do mesta Guri gat, gde je Ćazimi ubijen, fudbalsku utakmicu na stadionu u okviru kog se nalazi i spomen soba posvećena njemu. Ove godine po prvi put biće održana i Komemorativna akademija u Domu kulture u Bujanovcu.
Ozloglašeni terorista Ridvan Ćazimi, poznatiji kao Kapetan Leši, bio je jedan od četvorice komandanta terorističke OVPMB i komandovao 112. brigadom, koja je izvela najveći broj napada na srpske snage bezbednosti tokom sukoba 2000/01 godine na jugu Srbije. Kod svojih sunarodnika ima kultni status.
U okviru plana za povratak Vojske Jugoslavije u Kopnenu zonu bezbednosti, komandanti terorističke OVPMB Šefket Musliju, Ridvan Ćazimi - Leši i Mustafa Šaćiri su 21. maja u Končulju, u prisustvu Šona Salivena, šefa kancelarije NATO za Jugoslaviju, potpisali sporazum o mirnoj demobilizaciji OVPMB. Po tom sporazumu VJ je trebalo da uđe u sektor B Kopnene zone bezbednosti do 31. maja 2001. godine.
Na svega dva do tri kilometra od poslednjih kuća u Trnovcu nalazi se brdo Guri gat, što u prevodu znači - crni kamen. Terorista Ćazimi je poginuo svega tri dana nakon potpisivanja sporazuma, 24. maja 2001. godine, baš na brdu Guri gat iznad Velikog Trnovca. Ubijen je snajperskim hicem.
NJegovo ubistvo je do dana današnjeg nepoznanica, jer po jednoj priči ubile su ga srpske snage, a po drugoj u koju deo Albanaca čvrsto veruje, ubijen je od strane pripadnika svog naroda i to, kako tvrde, iz ekonomskih motiva.
Ali ono što se sigurno zna je da je Ridvan Ćazimi učestvovao u borbama na području Hrvatske i BiH ratujući protiv Srba, a borio se i u redovima tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, gde je bio pod komandom Adema Jašarija, jednog od osnivača terorističke OVK na Kosovu i Metohiji, čiju je sliku držao u svom štabu u Končulju.
Uz Šefketa Muslijua, Muhameda DŽemajlija i Mustafu Šaćirija komandovao je OVPMB 1999-2001. godine, učestvovao u mnogim terorističkim napadima i bio šef pregovaračke delegacije OVPMB u svim razgovorima.
Među teroristima je bio poznat kao kapetan Leši. Bio je zadužen za sektor Centar OVPMB koji je obuhvatao sela Breznicu, Mali i Veliki Trnovac, Dobrosin, Končulj i Lučane oko Gnjilanskog puta, koji je ključni putni pravac sa juga Srbije na KiM. Komanda njegovog sektora je bila u selu Veliki Trnovac.
Komandovao je grupom od 600 do 700 terorista koja je izvršila najviše terorističkih napada tokom sukoba na jugu Srbije. Pred kraj sukoba najavio je da će poslednji predati oružje, ali da će ga ipak predati. Tada je upozorio i da će OVPMB “žestoko odgovoriti na svaku eventualnu provokaciju od strane srpskih snaga prilikom ulaska u Kopnenu zonu bezbednosti”.
Veliki Trnovac je danas selo sa oko 10.000 stanovnika, i to Albanaca, ali je do 80-ih godina prošlog veka tu živelo i dosta Srba. U selu o tome svedoči crkva posvećena Caru Konstantinu i Carici Jeleni, koja je tokom godine zaključana, osim 3. juna kada se ovde služi Liturgija i održavaju litije.
Pored Trnovečke reke, na putu za Guri gat, nekoliko staraca, pod dudom odmara na majskom suncu. Na pitanja o terorističkom komandantu Kapetanu Lešiju, na perfektnom srpskom jeziku odgovaraju da “danas ništa ne valja, da je sve politika i da se najbolje živelo u Jugoslaviji”.
- Na svetu postoje samo dve nacije, a to su dobri i loši, drugog nema. Pre dvadesetak godina, kada su ovde bili sukobi, bilo je mnogo ljudi među Srbima i Albancima, inače da ih nije bilo, ovde bi bilo mnogo stradanja. U opštini Bujanovac žive dobri ljudi, Srbi i Šiptari, koji su od kako znam za sebe radili i poštovali se. Dokaz za to je evo ova vodenica, koju su pre oko jednog veka zajedno podigli Srbin iz sela Lopardince i Albanac, odavde iz Trnovca. NJihovi potomci su to nasledili, ali danas vodenica retko radi, jer se živi drugačije, a nekada su se u njoj okretala četiri vodenična točka - seća se ovaj Trnovčanin.
I njegov komšija, ima samo reči hvale za nekadašnji život u Jugoslaviji, kada je radio kao vozač.
- Moja kuća, bio je svaki parking od Đevđelije do Maribora, vozač sam postao zahvaljujući jednom čveku iz Vladičinog Hana, koji mi je dao kola, kako bih učio da vozim. Kad god danas prođem kroz ovo mesto, ja osećam veliku zahvalnost i milo mi je oko srca.
Nekada smo ovde sadili duvan, prodavali, sad to ne može da se radi, trgovali stokom, radili poljoprivredu, uglavnom živeli od svog rada. Bolje ovde neće biti dok se ne promene sadašnji političari, koje god nacije da su, jer svi su isti, ništa ne valjaju za narod - ukazuje još jedan stariji meštanin.
Kada govore o teroristi Kapetanu Lešiju pominju samo njegove navodne humanitarne aktivnosti, ali ne i učešće u ratu, terorističke napade, zlodela i zverstva zbog kog kojih ga Srbi doživljavaju kao krvnika. Sukobi od pre skoro 20 godina među Albancima su stvorili kultnu ličnost od Ćazimija, sudeći barem prema ponašanju albanskih političara i njihovih birača.
Mlađi Albanci u Velikom Trnovcu su uglavnom sušta suprotnost starijim meštanima. Nisu baš prijateljski nastrojeni za razgovor na srpskom, uglavnom odbijaju da govore, uz mrke poglede i obrazloženje da ne znaju srpski jezik. Na pomen teroriste Lešija, kažu da je on za njih bio veliki junak i heroj, kao i da će mu i ove godine odati poštu. Nema kuće u Trnovcu koja nema nekog svog u Americi ili Zapadnoj Evropi. Većina mladih odavde mašta da i oni odu na zapad.
U sredu 23. maja je počela manifestacija, teroristi Kapetanu Lešiju u čast, koju organizuje MZ Veliki Trnovac.
U ovom mestu, stiče se utisak, da nema neke preterane euforije zbog toga. Spomenik Kapetanu Lešiju na ulazu u selo je veliki, a okolina oko njega održavana. Na mestu gde će se odvijati centralni deo manifestacije, na stadiononu FK “Ternoci”, ubrzano se radi na opremanju novih prostorija spomen sobe, muzeja koji je otvoren 2012. godine, gde su smeštene lične stvari teroriste.
Tu se čuvaju lični predmeti, uniforma, albanska zastava, deo oružja i džip u kome je Ćazimi ubijen. Posle dugo godina u pripremi je nova i drugačija postavka, jer se muzej iz stadionskog podruma seli u drugi deo prostorija, koji izlaze na ulicu.
Ćazimi je pre nego što je preuzeo komandu nad 112. brigadom, poznatom po napadima na srpske snage bezbednosti, radio kao krojač u Bujanovcu, gde je držao i butik. Priča se da je završio Mašinski fakultet u Prištini. Ćazimijeva porodica i dalje živi u Velikom Trnovcu.
Ovo selo slovi za centar trgovine narkoticima na području Evrope, pa meštani u šali kažu da se takvi "biznismeni" mogu videti noću, dok danju ide samo pošten svet. U Velikom Trnovcu kuće i okućnice su uglavnom lepo sređene i uređene, kao i ulice, dok na pojedinim mestima nema kanalizacije.
Lideri Albanaca sa juga Srbije zvanično ne stoje iza organizacije manifestacija, ali se rado odazivaju na poziv organizatora i podržavaju održavanje kulta ubijenog teroriste Ridvana Ćazimija. Predstavnici lokalne samouprave Bujanovca polažu cveće na spomenik u Trnovcu i na brdu Guri gat. Viđeni su na svim dešavanjima, na kojima pojedini sadržaji znaju da ismevaju srpske snage bezbednosti, pozivaju na ujedinjenje juga Srbije sa tzv . Kosovom i stvaranje Velike Albanije.
Lazanski pobesneo kao nikad do sada. Pogledajte OVDE zbog čega.
Izvor: Telegraf
