Međutim, da niko od zatvorenika, tako ni bosanski državljanin 22-godišnji Armin Čurt, nije pobegao iz zatvora Derik ili Malikija na severu Sirije, niti iz nekog drugog zatvora na ovoj teritoriji potvrdio je Centar za informisanje Rojava (RIC) iz Sirije. Podatak je iznet na osnovu zvaničnih informacija kurdske administracije iz Sirije i međunarodne koalicije na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama.
"Sve informacije koje imamo su pouzdane i proverene. U izjavi SDF-ovog (Sirijske demokratske snage) zvaničnika za spoljne poslove Redura Xelila stoji da se u aprilu dogodio pokušaj bega, ali da je zatvor brzo stavljen pod kontrolu te da niko nije pobegao iz zatvora", odgovorili su iz RIC-a.
Ulaz u zatvor u Hasaki u Siriji. pic.twitter.com/a65Xbv8klQ
— FotoHunter (@FotoHunter381) September 16, 2019
Ministar Mektić je rekao kako je on informaciju o begu Čurta dobio od "partnera s kojima BiH radi na ovim pitanjima, ali da ne postoji način da se takve informacije provere".
Ministar je upitan i kako objašnjava da je dosad bilo nepoznato zašto Čurt nije deportovan i da je jedini zvaničan odgovor bio – kako za to nisu bili ispunjeni uslovi.
"Ja ne mogu biti siguran u to, meni su tako rekli. Ako su oni slagali meni, i ja sam vas. Dobio sam tu informaciju još u aprilu, ali tek sad sam je rekao u javnosti".
Još ranije su saznanja upućivala da je Armin Čurt teško bolestan i da u vreme deportacije, u aprilu 2019., kako su naveli zvaničnici koji su želeli ostati anonimni "nije bio u stanju da podnese let do BiH". Od porodice Armina Čurta saznali smo da je on odavno imao problema sa srcem.
Armin Čurt (desno) navodno u Alepu, 2016. godine. pic.twitter.com/OXDxoEaFeM
— FotoHunter (@FotoHunter381) September 16, 2019
Nakon ministrove, kako se stvari sada čine, netačne izjave da je državljanin BiH pobegao, javila su se brojna pitanja i nelogičnosti – zašto je tako važna informacija tek sad objavljena ako je bila poznata od aprila, ko je potvrdio ovakvu informaciju i kakve su moguće posledice.
S druge strane, izvori iz sigurnosnih krugova smatraju da su pitanja suvišna jer tvrdnja da je državljanin BiH pobegao nije do kraja tačna.
"Reč je o jednoj nespretnoj izjavi i to je sve", kazao je stručnjak za sigurnost koji nije želio biti imenovan.
"Ovde se radi o jednoj kompleksnoj slici o kojoj se sada ne može govoriti."
Najavljen povratak dvojice, vraćen jedan
Armin Čurt je iz Sirije trebao biti deportovan u BiH u aprilu 2019. godine. Zvaničnici su u BiH najavljivali povratak dvojice državljana BiH koji su u Siriji bili pripadnici militantnih organizacija. U BiH je tada, 20. aprila, vraćen samo jedan – Ibro Ćufurović, protiv kojega je podignuta optužnica i kojemu se trenutno sudi na Sudu BiH zbog pridruživanja terorističkoj organizaciji.
Iako je Denis Zvizdić, predsedavajući Veća ministara BiH, 30. aprila na pres konferenciji kazao: "Vraćena su dva čoveka, odnosno jedan koji je već pod zakonskim sankcijama BiH", zvaničnog objašnjenja o tome gde je drugi državljanin nije bilo sve do "nespretne izjave" ministra Mektića.
Porodica Armina Čurta o njemu ne zna ništa od aprila kada je Čurt posljednji put poslao pismo putem Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. Pismo je poslano na datum 20. aprila 2019.
Čurtova supruga, Sirijka s kojom ima decu, takođe nema nikakav kontakt s njim još otkako su oboje bili uhapšeni i odvedeni u kamp 2017. godine, odnosno zatvor koji kontrolišu kurdske snage na severu Sirije.
Čurt je, prema dostupnim informacijama sigurnosnih agencija, u Siriju otišao 2014. godine. Tamo se, navodno, priključio militantima tzv. Islamske države. On je za vreme boravka u Siriji videoporukom uputio pretnje reisul-ulemi Islamske zajednice u BiH Huseinu Kavazoviću, kao i nekim vođama selefijske zajednice u BiH.
U 2017. godini Čurt je navodno želeo napustiti teritoriju tzv. ID-a i uputio se prema Turskoj, gde su ga uhapsili pripadnici SDF-a (Sirijskih demokratskih snaga) i međunarodne koalicije, nakon čega je smešten u zatvorski deo kampa Roj, odnosno zatvor Derik ili Malikija.
U ovom zatvoru je skoro isti vremenski period kao Čurt proveo i Ibro Ćufurović koji je u BiH vraćen na osnovu crvene INTERPOL-ove poternice.
Prema Ćufurovićevim rečima, preneo njegov advokat Senad Dupovac, u zatvoru su bivši pripadnici ID-a boravili u strogo kontrolisanim uslovima, dosta vremena s kapuljačom, odnosno povezom preko očiju i vezani.
U periodu pred planiranu deportaciju državljana BiH, tačnije 5. aprila, bilo je govora o pokušaju bega iz zatvora Derik. Kurdske medijske organizacije i zvanična pres služba SDF-a opisali su ovo kao pokušaj pobune koji je osujećen zahvaljujući velikom broju vojnika i sigurnosnih snaga koalicije. Zvanična informacija koju su objavili brojni strani i mediji u Siriji jeste da niko nije pobegao iz ove ustanove.
Nakon informacije o begu Čurta iz zatvora od bosanskih državljana u Siriji stigle su poruke porodicama u kojima kategorično odbacuju ideju o navodnom begu, tvrdeći da je Čurt bio toliko bolestan da nije bio u stanju da planira beg iz zatvora.
"Živi kostur kojeg su u lancima vodili u bolnicu. Nemoguće da je pobegao", napisano je u jednoj od poruka.
Na zvanično objašnjenje o tome šta se desilo sa Arminom Čurtom još uvek se čeka.
Oko 100 državljana BiH smešteno je u kampovima i zatvorima u Siriji, delu koji kontroliše kurdska administracija. Ovo su ljudi koji su boravili na teritoriji militantne organizacije tzv. Islamska država, a među njima je najveći broj dece.
Unutrašnjost zatvora Derik u kojem su smešteni i državljani BiH, između ostalih i Armin Čurt. Fotografija je iz 2016. godine. U ovim zatvorima sada je mnogo viši broj ljudi koji su ovde dovedeni nakon oslobađanja teritorija koji su kontrolisali militanti tzv. Islamske države. pic.twitter.com/wjtKXASkb7
— FotoHunter (@FotoHunter381) September 16, 2019
Kako je srpska automatska puška preplavila iračko crno tržište, više o tome pročitajte OVDE.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
