Među njima danas se našao i posrednik Jan Oberg koji je otkrio da je u početku sukoba u bivšoj SFRJ postojala volja da se nađe diplomatsko rešenje, ali da su onda došli Medlin Olbrajt i Bil Klinton koji su, kako kaže, rekli "bombardujte".
"U početku je postojala volja da se nađe diplomatsko rešenje s briljantnim ljudima, uključujući Kofija Anana. Bilo je mnogo ljudi koji su mogli da doprinesu rešenju. A onda su došli Bil Klinton i Madlen Olbrajt i rekli – bombardujte. Pogledajte neverovatno nečistu igru koja se odigrala u Rambujeu. Nisu to bili pregovori; pritiskali su Miloševića da kaže 'ne'. Dakle, rekao je 'ne', a i ja bih uradio isto", kazao je Oberg za "Politiku".
Podsetimo, ključni problem u Rambujeu bilo je to što su Amerikanci neposredno pred sastanak insistirali na Aneksu B, po kojem je traženo da NATO okupira celu Jugoslaviju, od Horgoša do Dragaša, da NATO trupe imaju pravo korišćenja drumskog, železničkog, pomorskog i avio-saobraćaja u celoj SR Jugoslaviji bez ikakve naknade, pravo na korišćenje radio i TV stanica, pravo na osnivanje svojih vojnih baza gde god to požele, sve opet bez naknade, bez ograničenja i bez obaveze na pridržavanje zakona Srbije i SRJ, odnosno jurisdikcije njenih vlasti, od kojih se opet zahtevalo da poštuju sva naređenja NATO-a.
Osim Amerikanaca, niko drugi nije znao za Aneks B, Rusi su nešto načuli o paragrafima 6, 7 i 8, ali nisu znali detalje.
Američki pregovarač, a sadašnji američki ambasador u Srbiji, Kristofer Hil i austrijski diplomata Volfgang Petrič insistirali su na Aneksu B, dok je ruski pregovarač Boris Majorski odbio da o aneksu raspravlja i odbio je da prisustvuje trenutku kada kosmetski Albanci potpisuju "mirovni" sporazum.
Henri Kisindžer je kasnije izjavio: "Aneks B je bila ta lestvica tako visoko postavljena da je Srbi nikako ne mogu da preskoče. Bilo je potrebno malo bombardovanja, pa su to i dobili."
Navodeći da je Klinton pravdao bombardovanje genocidom na Kosovu, Oberg je zatražio da mu neko pokaže dokaze za to.
"Nije bilo čak ni plana za okupaciju ili oduzimanje autonomije Kosovu. Kada je to rečeno, novac u Knez Mihailovoj razmenjivao mi je kosovski Albanac, jedan od 100.000 koji su živeli u Beogradu. Dakle, kad je Klinton rekao da je bilo veliko čišćenje i genocid nad Albancima – Albanci su živeli u Beogradu", dodaje.
Prema njegovim rečima, Slobodan Milošević nije bio nacionalista, "a ako je i bilo nacionalista, to je bio Franjo Tuđman".
"To je bio njegov osnovni kredo. Isto važi i za neke druge lidere. Rugova je bio totalni nacionalista. NJegovi civilizovani maniri rekli su da ne želi nezavisno Kosovo putem nasilja, ali on je bio nacionalista. Bilo je nacionalista i u Beogradu, ali Milošević to nije bio. Bio je jedan od lidera koje nikad niste videli u vojnoj uniformi. Hteo je samo da zaštiti srpske manjine u Krajini, Republici Srpskoj i na Kosovu. To nije isto što i reći da želimo tamo da dominiramo. Svet je video operaciju 'Oluja', egzodus Srba koji su živeli u Hrvatskoj 400 godina... Bio sam šokiran činjenicom da su oni koji na Zapadu govore o zaštiti manjina tako malo poštovali manjine ako su one bile srpske manjine", navodi.
Ističe da je ponosan na veliki broj predviđanja koja su dali i koja su se pokazala kao istinita. Smatrao je, a sada tvrdi da se ispostavilo tačnim, da bi raspad Jugoslavije više uticao na evropsku istoriju od pada Berlinskog zida.
"Toliko stvari je testirano: intervencionizam, militarizam, bombardovanje, promena režima i odvođenje Miloševića u Hag, stvaranje ideje o humanitarnoj intervenciji – sve izmišljeno za Jugoslaviju. Sukob je podelio mišljenja među intelektualcima, piscima, filozofima, porodicama, mirovnim pokretima… Odjednom je postalo moderno da je bombardovanje, korišćenje 'dugog štapa', način da se zemlja održi na okupu ili da se podeli. Jugoslavija je bila pokretač trendova, prekretnica u istoriji Evrope, ne samo zbog veoma dobrih stvari, zbog interesantnog statusa koji je imala između Istoka i Zapada, Severa i Juga, već i zbog promene stava zapadnih intelektualaca", ispričao je.
Ističe da je krajem devedesetih godina prošlog veka došlo do toga da štititi ljude znači bombardovati ih i naglašava da se to prvi put dogodilo u Jugoslaviji.
Podseća na svoje gostovanje na danskoj televiziji, na koju nikada više nije pozvan da gostuje i kaže da je predvideo da će doći do bombardovanja Jugoslavije i da bombardovanje neće rešiti problem.
"Tada sam rekao da NATO nema mandat UN za takvu akciju i da krši sopstveni statut, koji ne predviđa napad na zemlju koja nije član NATO-a. U članu 5 ugovora NATO-a o međusobnoj zaštiti stoji da NATO reaguje samo ako je članica napadnuta", ističe.
Pročitajte OVDE o vojnom sporazumu Prištine i Ankare
Izvor: RT Balkan
