Pravda

– Pred bombama i Albancima smo bežali 1999. godine, a sada bežimo pred vodom. U Đakovici nam je prvi komšija prisvojio kuću od 300 kvadrata i lokal, a sada nam je voda otela kuću u Obrenovcu. Od dve velike porodične kuće, sve što mi je u životu ostalo jeste ključ od hotelske sobe broj 1105 – priča Marica dok u hotelu „Slavija” u Beogradu netremice gleda direktan prenos sednice Vlade Srbije. Skrhana mukom koja ju je snašla, kaže da sada veruje samo u premijera Srbije i gospoda Boga. Posle svega što je proživela, nema snage da zida treću kuću. – Za manje od dve decenije, dva puta sam izbegla iz sopstvenog doma. Kada smo bežali sa Kosova, uspeli smo da u kolima ponesemo nešto od ličnih stvari i dokumenta. Sada više nemamo nikakvih ličnih stvari, nosimo odeću koju su nam poslali ljudi dobre volje, a u kući su nam ostala sva dokumenta. I kola nam je odnela vodena stihija – priča Marica. Dok je njen suprug kao pripadnik MUP-a Srbije bio angažovan u spasavanju ljudi iz poplava na drugom kraju zemlje, Marica je sa decom evakuisana u noći između petka i subote. Vojska ih je prihvatila u amfibiju koja se na pola puta pokvarila, jer je naletela na potopljeni automobil, pa su četiri sata bili zarobljeni u ovom vozilu. Iz amfibije su ih preneli u gumeni čamac koji je takođe stao na pola puta, jer se pokvario motor... Iz Obrenovca do prihvatnog centra FMP na Čukarici putovali su gotovo 24 časa, a zatim su smešteni u hotel „Slavija” zajedno sa još tridesetak žrtava vodene stihije. O njihovom mentalnom zdravlju brinu volonteri ekipe psihologa, psihijatara i studenata društvenih nauka. Ana Vlajković, koordinator timova psihološke podrške i asistent na Fakultetu za medije i komunikacije, kaže da se na terenu trenutno nalazi 59 timova koji okupljaju više od 600 volontera. Zbog čega je važno da žrtve poplave što pre dobiju psihološku prvu pomoć? – Nakon faze blage euforije zbog toga što su ostali živi i zdravi, sledi faza inventarisanja i popisivanja gubitaka – materijalnih i nematerijalnih, kada može doći do pojave prvih depresivnih simptoma. Nikome nije lako da se bori sa činjenicom da je izgubio sve što je stekao – mali je broj ljudi toliko mentalno jak da može da „ispliva” iz ove situacije. Ipak, ova nesreća pre svega slama decu, jer su ona najranjivija, i najstarije, jer oni nemaju vremena za novi početak. Biće potrebna velika solidarnost u narednom periodu, strepim da će entuzijazam i empatija naroda trajati onoliko koliko bude trajala medijska pažnja. Kada političke teme opet postanu prioritet, studenti počnu da spremaju ispite, a poslodavci prestaju da daju slobodne dane zaposlenima koji su se prijavili da volontiraju, postoji opasnost da splasne entuzijazam i žrtve poplava počnu da tonu u zaborav. Zato smo mi razmišljali unapred i dogovorilo se da u saradnji sa Ministarstvom odbrane napravimo neku vrstu psihološkog kriznog centra u Obrenovcu, u kome će pomoć moći da potraže žitelji ovog poplavljenog grada – objašnjava Ana Vlajković. Volonter Luka Perišić, apsolvent psihologije, kaže da je najteže pomoći nekome kome je poplava odnela sve i nema gde da se vrati. – Mi se trudimo da sa njima „odbolujemo” velike gubitke, ali nastojimo da njihov život koliko-toliko vratimo u normalne tokove. Insistiramo na dnevnoj rutini tipa – redovna ishrana, tuširanje i spremanje prostora u kome žive. Neke ljude smo vodili u Hram Svetog Save na razgovore sa sveštenikom, neki da sa nama igraju „ne ljuti se čoveče”. Najmlađima smo otvorili igraonicu u kojoj ih po ceo dan zabavljaju dečji glumci, pevači i klovnovi – kaže Luka Perišić. Prva psihološka telefonska pomoć U okviru akcije „Prva psihološka pomoć” stanovništvu ugroženom poplavama otvoren je SOS kol-centar. Odrasli i mladi mogu pozvati telefon 0800-111-111 svakog dana od 12 do 20 časova, a za decu i roditelje otvoren je telefon 0800-123-456, koji je ujedno i broj Nacionalne dečje linije i radi 24 časa. Na ovim telefonima dežuraće stručnjaci, sve osobe koje osećaju posledice krize mogu pozvati ove telefone i dobiti instrukcije kako da prevaziđu probleme koji su ih snašli. Izvor: Politika