Piše: Boško Ćirković Škabo
Ali u ovoj digitalno-mrežnoj eri je i kritika mahom postala naručena i samodovoljna,samim tim: nedobronamerna, nestručna i ciljano uvredljiva. Zato, u najboljem duhu ljubavi i razumevanja za suprotstavljene, kojima godinama pokušavam da se naučim i usmerim, sledeće redove pišem najpre našim (ne)profesionalnim kritičarima.
Sestre i braćo, može to i mora mnogo bolje. Naime: kada me, napadajući moju pojavu i stavove, nazivate detinjastim, dajete mi najlepši od svih mogućih komplimenata. Svi kao deca,poput žive vode iz nedokučivih dubina, izviremo čisti na svet zagađen besmislom. Ukoliko sam zaista uspeo da sačuvam količinu sopstvene izvorne suštine dostojnu titule detinjastog, znači da zaista imam čime da inspirišem ljude koji veruju našim delima.
Kada, napadajući formu, jezik, tematiku i poruke pesama, pežorativno baratate terminom guslari, zapravo nas ubrajate u red veličina do kojih tek treba da dorastemo. Svakakovam hvala što nam predviđate ulogu čuvara tradicije, predanja i identiteta naroda u najtežim vremenima. Nastavićemo da se trudimo da to zaista (p)ostanemo.
Jedino opako grešite kada nas, kritikujući suprotstavljanje sistema neprolaznih univerzalnih vrednosti ludilu hiperpotršačke religije liberalnog kapitalizma, nazivate malograđanima. Ukoliko pod „građanskim“ podrazumevate elitističko-tviteraškiegzibicionističko-samoljubivi impotentni cinizam, pravi epitet za sindikalnu bratiju bi bio: nimalograđanski. Baš zato što smo rođeni i podignuti u gradu koji je većina takvih „građana“ vlažno sanjala, dok ga konačno nije naselila... samo da bi ga, kao i ostatak svoje otadžbine, brutalno prezrela.
Sestre i braćo, parafraziraću Starca Vukašina: „Samo vi, djeco, radite svoj posao.“ Ali najdobronamernije primite rimovanu opomenu: „Za vas smo bagra desna, kujte nas u nebesa/ Jerda nema nas za vas ne bi izdvajali sredstva.” Principalima vredite samo koliko smo mi, detinjasti guslari nimalograđani, jaki protivnici njihovoj bezdušnoj, suštinski transhumanističkoj, globalizaciji. Jer bez specifičnosti, ponosa dostojnih, istorije i kulturenašeg naroda, centrale, kojih ste eksluzivne regionalne podružnice, bi same efikasno „radile posao".
U Siriji je na ivici rata sa Asadom i Rusijom a ulaskom i u Libiju Erdoganov pad je neizbežan. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
