Predstavlja milovanje, ljubljenje, maženje između mladića i devojaka koji nisu u vezi. Strndžanje je nastalo još u vreme Turaka a kod nas se najviše upražnjavalo u Negotinskoj krajini. Tada bi se obično stanovnici nekog vlaškog sela našli u pećini u kojoj je gorela vatra, pa bi se svi ljubili i dodirivali. Sve devojke bi isprobale sve muškarce i obrnuto, i svi bi nosili maske. Partneri su se menjali do iznemoglosti.
– Strndžanje je… kad je (devojku) odvede tamo… pa je strndža tamo, to je to. Dođu momci, daju devojkama bombone pa je odvuče malo tamo u mrak – jednostavno je objasnila Dragoslava Stanković, koja pamti šta se događalo.
Strndžanje je bilo organizovano tako što su devojke organizovale sedeljke, obično posle teških jesenjih radova, a na okupljanja bi pozivale momke koji su im se tom prilikom udvarali, a zatim ih vodili u mrak, gde su se ljubili, pipkali i milovali. Reč strndžanje poreklom je iz rumunskog jezika. Tokom ovog bizarnog običaja mladići i devojke su se ljubili, grlili i milovali i to svako sa svakim, sve do zore.
- Cele te noći, do pred zoru, devojka se strndžala sa svim momcima, odnosno, sve devojke sa svim momcima, išlo se u krug - objasnio je antropolog, Zlatimir Pantić.
Strndžanje je, po svemu sudeći, bilo organizovano zbog sticanja predbračnog iskustva. Devojke su organizovale sedeljke, obično posle teških jesenjih radova, a na okupljanja su, naravno, pozivale momke koji su im se tom prilikom udvarali, a zatim ih vodili u mrak, gde su se ljubili, pipkali i milovali. Evo kako te događaje pamte neki od muškaraca:
- Ponekad devojka je bila lepa, da ti je milo da je poljubiš, a ponekad ružna kao gabor. Momci su često izbegavali te lepe devojke, jer se one više prave važne i procenjuju momke, a ove malo ružnije, njima je svejedno - kaže Vitomir Ilić, prisećajući se ovih okupljanja.
Šiptari spremaju haos na proleće! Više o tome pročitajte OVDE.
Izvor: Tanjug
