Pravda

Sam Tribunal u Hagu puštanje Vojislava Šešelja na privremenu slobodu, argumentovao je njegovim teškim zdravstvenim stanjem. Ipak, sam čin puštanja Vojislava Šešelja iz haškog pritvora, a posebno njegovi politički govori već danima izazivaju oštre reakcije u Hrvatskoj. Naime, zvaničnici Hrvatske su se nekoliko puta oglašavali povodom povratka Vojislava Šešelja u Srbiju uz napomenu da ga treba dalje procesuirati. Tako je na primer premijer Hrvatske Zoran Milanović izjavio da ako Srbija želi u EU, mora jasno da se ogradi od Šešeljevih izjava i da ih osudi. Ministarka inostranih poslova Vesna Pusić potom je najavila da će svoje evropske kolege upozoriti na otežavajuću okolnost u jugoistočnoj Evropi, do koje je došlo puštanjem na slobodu Vojislava Šešelja. A i predsednik Hrvatske Ivo Josipović, pisao je predsedniku Haškog tribunala Teodoru Meronu i upozorio ga je na moguće jačanje političkih aktivnosti Vojislava Šešelja i opasnost da njegov govor mržnje može teško da naruši mir i stabilnost u jugoistočnoj Evropi. Delovanje hrvatskog državnog vrha komentariše Boris Rašeta, publicista iz Hrvatske: Vojislav Šešelj u svakom slučaju može jako uzburkati duhove, može dosta doprineti destabilizaciji stanja u regiji. Ali, on to pre svega može učiniti svojim govorom, svojim istupima i kako mi se čini, paradoksalno, više u Hrvatskoj, nego što to može učiniti u Srbiji. Ovde, u Hrvatskoj se upravo na slučaju Šešelj videla potpuna kreativna praznina hrvatske politike, koja u nedostatku bilo kakvog operativnog valjanog plana za izlazak zemlje iz krize koja je počela još 2008. godine. Hrvatska je inače jedina država u okviru EU koja sve ovo vreme od tada neprestano tone i stoga se Šešelj odlično pojavio za nekakav operetni rat, kao nekakav fantom, kao neka sablast. Mislim da svi znaju da on realno ne poseduje nekakvu realnu političku snagu, ali odlično dođe da se uz pomoć određene retorike stvori privid jedinstvene, čvrste osmišljene državne politike. Tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević je povodom pritisaka koji stižu iz Hrvatske izjavio da mu je nerazumljiva pobuda državnih predstavnika susedne države da vrše pritisak na pravosuđe Srbije. Takođe, Vukčević je izneo da smatra da Srbija ima dobre odnose sa predstavnicima pravosuđa Hrvatske, pa je povodom pritisaka zbunjen i zatečen. Gospodin Rašeta ovo neobično veliko interesovanje hrvatskih državnih službenika za slučaj Šešelj, objašnjava: Mislim da to što se cela Hrvatska, od vrha do dna pozabavila Šešeljem, više je kao simptom vlastite slabosti, nego kao bojazan od Šešeljeve snage. Oni faktori koji su Šešelja pustili na slobodu, više su hteli Srbiji da priušte kaznu nego nagrade, a čitava Hrvatska je to potpuno drugačije shvatila. Šešelj je u Hag ispraćen bez optužnice, iz haškog suda je pušten bez presude- u oba slučaja se radilo više o političkim faktorima uticaja na situaciju u Srbiji, nego što je zaista bilo reči o pravosudnom meritumu. Ovde bi trebalo pomenuti i da je radna grupa Sabora Hrvatske u sredu usaglasila tekst deklaracije kojom se osuđuje puštanje na privremenu slobodu haškog optuženika i lidera SRS Vojislava Šešelja. Deklaracijom se traži poništavanje takve odluke Haškog tribunala. Bivša premijerka Jadranka Kosor pojasnila je da se deklaracija ne bavi posebno Srbijom. Ipak, „upozoravamo da Šešelj i dalje zagovara i širi mržnju, udara u temelje vladavine prava, zagovara veliku Srbiju s teritorijalnim pretenzijama na Hrvatsku, a to ne možemo da prihvatimo", rekla je Kosor, inicijatorka deklaracije, koja u Saboru sada nastupa kao samostalna poslanica. Ima li šanse da uz ovakvu retoriku, čitav region konačno krene putem koji će svima doneti neko bolje sutra, govori gospodin Rašeta: Treba reći da je cela regija od početka svetske recesije do danas u stanju teške, dramatične krize. Zapravo, negde se ne vidi nekakav ozbiljan izlaz- ni u Hrvatskoj, ni u Srbiji, ni u BiH. Čak je i razvijena Slovenija zapala zapravo dublje u slepu ulicu, nego što je bilo ko od nas to mogao očekivati. I u tom smislu je zapravo ova ratna retorika i pozivanje na rane 90-te, na neka vremena za kojima se na neki način žali i koje se sad veštački ponovno oživaljavaju u nedostatku pravih tema kojima bi se mogla konkretnije rešavati kriza. To je zapravo jako žalosno i pokazuje potpuno beznađe svih društvenih elita. Ako se i dalje budemo opsesivno bavili tom traumatičnom i frustrirajućom prošlošću i ako iz nje budemo vadili ono što je najgore, a usput žaliti za tim i još sve vreme gledati u retrovizor, onda je to ozbiljan i loš znak da nam ni budućnost neće biti posebno bolja. Ipak, za kraj se mora pomenuti i izjava hrvatskog ambasadora u Srbiji, gospodna Gordana Markotića da su odnosi Hrvatske i Srbije dobri i da ih ne može ugroziti puštanje Vojislava Šešelja iz haškog pritvora. „Tu nema nekih spektakularnih napredaka, ali nema ni spektakularnih padova“, rekao je u sredu 26.novembra Markotić u Nišu, tokom posete delegacije privrednika iz Hrvatske. Niški gradonačelnik Zoran Perišić i hrvatski ambasador posle prijema u Gradskoj kući, rekli su da je tokom posete bilo reči o saradnji u oblasti mašinske i prehrambene industrije i trgovine, kao i pitanje saradnje u vazdušnom saobraćaju između Niša i Istre.

Pročitajte još:VUČIĆ: Rezolucija EP o Šešelju je uvredljiva za Srbiju!

Izvor: Glas Rusije